Za 44 godine izgubili smo 60 odsto životinjske populacije

Bioraznolikost u poslednjih nekoliko decenija prolazi kroz poražavajuće epizode.

Od 1970. pa do 2014. smanjena je populacija divljih životinjskih vrsta za nemalih 60 posto. Na to upućuju podaci Svetskog fonda za zaštitu prirode (WWF).

U izveštaju naziva “Živa planeta” (Living Planet Report), koji je rezultat rada WWF-a i Londonskog zoološkog društva, prikupljeno je mnoštvo podataka. U pitanju je 4000 raznih vrsta ptica, sisavaca, riba, vodozemaca i gmazova.



Voditelj WWF-a Marco Lambertini je povodom objave izvještaja rekao kako očuvanje prirode moramo da shvatimo u puno širem kontekstu, a ne samo u smislu zaštite ugroženih životinjskih vrsta.

“Nema zdrave budućnosti za ljude na planeti s nestalnom i poremećenom klimom, s iscrpljenim okeanima, opustošenim šumama i uništenim tlom”, upozorio je Lambertini.

Nestanak faune zabeležen je na celoj planeti, a neki njegovi delovi su posebno ugroženi, poput tropskog pojasa.

U prethodnom izveštaju “Žive planete” zabeleženo je smanjenje divljih životinja za 58 posto, dok se u ovogodišnjem upozorava na to da se stanje pogoršalo. Populacija divljih životinja smanjila se za 60 posto.



U poslednje 44 godine na području Južne Amerike i Kariba je zabeleženo “zastrašujuće” smanjenje životinjske populacije od neverovatnih 89 posto.

U istom razdoblju je nestalo oko 23 posto faune Severne Amerike i Grenlanda. Na području Evrope, Severne Afrike i Bliskog istoka rezultat je 31 posto.

Na smanjenje bioraznolikosti najviše utiču preterano iskorišćavanje resursa te poljoprivreda. Oba su posledica povećanih potreba i potrošnje ljudi. Smanjenju divlje populacije doprinose smanjenje prirodnog staništa, zagađenje te klimatske promene.

Bioraznolikost je od značaja za zdravlje ljudi, prehranu, blagostanje i sigurnost uopšteno, kao i za stabilnost političkih i ekonomskih sastava delom sveta, stoji u izveštaju.



“Svet bi trebalo da prihvati novi sporazum koji će se odnositi na prirodu i ljude, a na način na koji je prihvaćen i dogovor o klimatskim promenama u Parizu”, smatra Lambertini.

“Mi smo možda poslednja generacija koja može poduzeti konkretne korake i okrenuti ovakav negativan trend. Razdoblje do 2020. godine je odlučujuće razdoblje u našoj istoriji”, stoji u izveštaju.

(Editor.rs)

WEB PREPORUKE

Leave a Reply

Your email address will not be published.