Video igre upropašćavaju omladinu

Glupo bi bilo da kažem da sam bio iznenađen kada sam jutros čuo tipa koji objašnjava nekom drugom batici kako su igrice odvukle decu od pravoslavlja. Njegovo diletantsko izlaganje se zasnivalo na tome da je “vera potisnuta jer su video igre pomešale dobro i zlo”, da “deca zbog onih “nakaza” u igrama ne znaju šta je lepo, a šta ružno”, da je za to kriv Zapad, da nam tako podmeću njihov bolesni sistem vrednosti…

Međutim, naša mala, zatucana zajednica u Srbiji uopšte nije usamljena po takvom pitanju prema zlobnim video igrama. Njen pećinski stav deli i Venecuela, Brazil, Kina, Velika Britanija, Australija, Novi Zeland, Nemačka, Saudijska Arabija, Ujedinjeni Arapski Emirati, Iran, Pakistan, Malezija, Singapur, pa čak i Japan i Južna Koreja, čiji građani doslovno režu vene na virtuelni svet. Sjedinjene Američke Države koje su takođe mastermind za kreiranje ovih 3D bajki imaju ogromne i poprilično ozbiljne krstaške pohode na video igre. Pa je i sam Obama učestvovao u tome da se “ulože ogromne pare u istraživanja da li video igre izazivaju nasilje kod omladine”. Godinama su na metama “Grand Theft Auto”, “Battlefield” i “Call of Duty” serijali, ali i mnoge druge igrarije koje su, kako bi se reklo, nepodobne.


PROČITAJTE I: 

Uspeli ste da nam ukradete košarku

U 21. veku mi smo ipak samo robovi

Svi mi živimo u Matriksu


Ipak, psiholog Bel je za Guardian rekao da “presuda na osnovu obimnog naučnog istraživanja ne glasi da su video igre nova zloslutna pretnja društvu već da će nam preterivanje u bilo čemu napraviti problem”.

No, da se vratimo u Srbiju. Ovde se neprijateljstvo prema video igrama ne zasniva uopšte na kvazi-temeljima da deca zbog njih postaju teroristi, serijske ubice, siledžije, ili šta ja znam šta sve drugo. Ne, ne, ovde se ona održava na srednjovekovnim fobijama i konzervativnim strahovima od drugačijeg. Ta paranoidna manija zbog koje konstatno strepimo da će nam sva ta zapadnjačka čudovišta oduzeti duhovnost, a ubaciti suvoparni materijalizam jeste ono što je gospodin sa početka teksta, koga sam prisluškivao, hteo da kaže.

Ali, niko ne može da shvati, osim generacije rođene kasnih osamdesetih i početkom devedesetih, da nije bilo veće radosti nego kada kao balavci uplatimo celonoćno pikanje ispod Vuka ili u pokojnom Forumu u Balkanskoj. Te igraonice su spasile život i razum mnogobrojne dece od uličarenja i ćoškarske skitnje. Sve te video igre koje smo cepali u mlađim danima jesu bile eskapizam. Mada, nismo mi bežali od sreće i radosti, već od porodičnih, školskih i emotivnih problema koje nismo umeli da rešimo. Bile su nam nekakav budžak u kojem smo mogli da zaboravimo sve svoje frustracije, komplekse i boljke.

Pobogu, igranje na internetu je bio naš prvi i stvarni dodir sa ostatkom sveta.

One su čak predstavljale i kreativni stadijum internacionalnosti. Navikavale su nas na multikulturalizam i multietničnost. Takođe, ne postoji taj profesor ili profesorka engleskog koji će te bolje naučiti taj jezik od jedne igrice.

Jednostavno rečeno, igrice su nas spremale za Svet. Za Drugačije. Za sve ono protiv čega se konzervativni mračnjaci bore.

I zbog toga im je krivo. Jer video igre ne mogu da spale na lomači, da ih deportuju ili uteraju u logor. Jer, koliko god se trudili da ih zabrane, one će nadživeti njihovu plitkoumnost i postati Budućnost ovog sveta.

(Nikola Krstić)

WEB PREPORUKE

Komentar:

  1. Pa hahahaha ovaj se i u igrice razume…. Pa bravo, bravo….. Plasis se aluminijuma u dezodoransu, ali te nije strah od aluminijuma uvakcinama. Smesan si i zloban koliko iigrice koje nazivas tako.

Leave a Reply

Your email address will not be published.