U udžbenicima ga nema, a ovaj Srbin je prvi nominovan za Nobela

Svetomir Nikolajević, jedan od najvećih srpskih intelektualaca s kraja 19. i početkom 20. veka, bezmalo je potpuno skrajnut iz nacionalnog sećanja i istorijskih čitanki.

Buran život Milunke Savić: Od heroine do zaboravljene čistačice

Mnogobrojne generacije gotovo da ne znaju da se Svetomir, rođen 1844. u selu Raduša kod Uba, u pitomoj Tamnavi, školovao na prestižnim evropskim univerzitetima i bio premijer Srbije, ministar unutrašnjih poslova, veliki intelektualac, kosmpolita, humanitarni radnik, rektor i profesor Visoke škole, gradonačelnik Beograda. Uz to, bio je prvi Srbin nominovan za Nobelovu nagradu.

Pucajte, ja držim čas: Kragujevački profesor koji je sa đacima otišao u smrt

Kao veliki pristalica dinastije Obrenović, lični prijatelj kraljeva Milana i Aleksandra, posle Majskog prevrata 1903. godine i dolaska Karađorđevića, pao je u nemilost, počeo je njegov sunovrat, jer nije bio prihvatljiv za novu vlast. Bio je na spisku zaverenika za likvidaciju, ali je sigurnu smrt izbegao, jer je u vreme prevrata bio srpski diplomata u Atini, pišu Novosti.

– U vreme dinastije Obrenović, na razmeđi vekova, Srbija je dobila nezavisnost, proglašena je za kraljevinu, počela je modernizacija, razvoj po ugledu na savremene evropske zemlje – kaže dr Vojkan Stanić.

– U izrazito seoskom i zatvorenom društvu, formiran je građanski sloj, uglavnom od inteligencije i bogatih trgovaca. Država je na školovanje u evropske univerzitete slala nadarene đake, a oni su se potom, sa visokim obrazovanjem, vraćali u Srbiju, da zdušno pomognu njen razvoj. Najveći među njima bio je Svetomir Nikolajević. Sve je fascinirao svojim obrazovanjem, znanjem, otmenim držanjem, kulturom…

Kruna njegovog rada bilo je Humanitarno društvo “Sveti Sava”, osnovano radi širenja prosvete, kulture, negovanja nacionalnih osećanja i vrlina u srpskom narodu, pomoći sunarodnicima u neoslobođenim područjima. Društvo je okupljalo najumnije i najviđenije ljude tog doba, školovalo je mladiće iz krajeva pod turskom vlašću za učitelje i sveštenike, podizalo i obnavljalo škole, crkve i manastire u krajevima van Srbije. Za vreme Velikog rata, bez premišljanja odbio je ponudu nemačkog cara Vilhelma Drugog da bude civilni guverner okupirane Srbije.

– Bio je Svetomir veliki mirotvorac – kaže Stanić. – Zato ga je Međunarodni mirovni pokret 1915. godine predložio za Nobelovu nagradu za mir. Međutim, država Srbija ništa nije preduzela da kandidaturu podrži, jer je Svetomir bio obrenovićevac i te godine Nobelova nagrada za mir nije ni dodeljena. Sva svoja znanja i energiju uložio je u nacionalni, kulturni i državni prosperitet, savremenici su o njemu govorili s najvećim poštovanjem i divljenjem, a i današnjim generacijama može da bude nesumnjivi uzor. Srbija je dozvolila da ovaj veliki čovek padne u zaborav.

Ispovest pilota Pavla koji je oborio nemački avion tokom Aprilskog rata

– Bio je osvedočeni građanin sveta, koji nikada nije zaboravio svoj nacionalni identitet. Zadivljujuće je kako je svetsko i srpsko uspevao da usaglasi, to je bila jedna od njegovih najvećih vrlina – kaže Svetomirova praunuka Snežana Nikolajević iz Beograda.

Preminuo je 1922. godine, sahranjen je na Novom groblju u Beogradu. Imao je četiri ćerke i dva sina.

(Editor.rs)

WEB PREPORUKE

Leave a Reply

Your email address will not be published.