Troj Dini otvorio dušu: Kako je iz sveta droge, pakla alkoholizma i zatvora dostigao zvezde

Loš momak engleskog fudbala Troj Dini je jedan od najkontroverznijih fudbalera Evrope.

Poznat je kao čovek koji ima kratak fitilj i koji često nije mogao da obuzda svoj temperament. Poslednji u nizu njegovih gafova bilo je udaranje laktom u glavu Lukasa Toreire, ali i izjava u kojoj je rekao da Arsenal nije imao onu stvar kako bi savladao njegov Votford. 

Dini će kao kapiten svoju ekipu predvoditi u jednom velikom meču, a to je finale FA kupa sa Mančester Sitijem. A ko bi rekao da će ovoliko daleko dogurati…



Odrastao je u siromašnoj porodicu u Birmingemu i nije kao skoro svaki dečak sanjao o fudbalskoj karijeri već mu je uzor bio njegov rođak.

Džo je bio toliko kul i želeo sam da budem kao on. Imao je mnogo devojaka i radio je šta je želeo. Radio je na građevini, pa sam i ja o tome maštao – rekao je Dini u fenomenalnom intervjuu za “Gardijan“.

Sa druge strane, njegov otac je radio sa drogom, ali imao je i veliki problem sa ponašanjem. 



Kada sam imao deset godina, pretukao je mamu i mene. Bio je ljut, a nismo imali pojma zašto. To se desilo samo jednom, ali se sećam da su socijalni radnici dolazili da se uvere da sam dobro kada sam imao šest godina. Tada se to nije činilo kao nešto opasno, ali uticalo je na to da ojačam i postanem glava kuće, agresivniji i neprijateljski nastrojen. To je život bacio na mene – priča Dini.

Nedugo posle napada, njegovi roditelji su se razveli, ali je Troj zadržao dobar odnos sa ocem.

On je bio moj superheroj jer je mogao sve da popravi. Život u kući narko-bosa, šta god ljudi mislili, za mene je bio prilično normalan. Tek kada bih izašao u grad shvatio bih ko je i šta je on. Ljudi su ga se plašili, ali ja nisam. Nikada se nisam plašio nikoga – kaže Troj i dodaje:


Ali, bilo je momenata u kojim nisam želeo da me ponovo udari jer nisam mogao da se odbranim. Bio sam samo dečak.

Sušta suprotnost bila je njegova majka koju naziva anđelom koji ga svakodnevno pazi. Ona i dalje živi u Birmingemu sa bakom i on ih posećuje svake nedelje. Kako kaže, srećan je što je “mamin sin”.

Školu je napustio sa 16 godina i počeo da radi sa pomenutim rođakom na građevini. Ipak, njegov talenat za fudbal nije prošao neopaženo. Usledio je poziv mlađih kategorija Aston Vile, ali bio je precrtan jer se nije pojavio na prva tri treninga.


Bio sam besan kao klinac i mnogo sam pio. Svi smo to radili, tako smo se zabavljali. Ali sada shvatam da je to bilo autodestruktivno.

Posle fijaska sa Aston Vilom, Dini potpisuje za lokalnu “non-league” ekipu Čelmsli Taun, a zatim odlazi u Volsol, dok 2010. stiže u Votford.

Kružile su priče da je neke utakmice na početku karijere igrao pijan.

U svom najgorem periodu pio sam svaki dan, a ponekad i četiri do pet puta nedeljno. Popio bih 15 Džekova ili bilo šta drugo. Želeo sam samo da se obeznanim jer tada nisam ni za šta mario. Tako sam se skrivao od straha i izbegavao sam da se suočim sa stvarima koje mi se nisu sviđale.


Godine 2012. sezonu u Votfordu završava kao najbolji strelac. Kada su na njega svi gledali kao na zvezdu u usponu uhapšen je i osuđen na deset meseci zatvora pošto je tokom tuče slomio vilicu jednom momku. 

Mom ocu je dijagnostifikovan rak u februaru i kada sam to saznao bio sam slomljen. Nedugo zatim, otišao sam na drugarov rođendan. Bio sam besan i povređen i pio sam kao smuk. Obilazio sam oko ljudi koji nisu bili prijateljski nastrojeni, potukao se, a to nije smelo da se desi. Tada su me uhapsili, ubrzo je počelo i suđenje, a u isto vreme sam gubio oca. On je umro u maju, sahranili smo ga u junu, a tri dana kasnije otišao sam u zatvor. Ta osoba koju sam povredio je nečije dete. Očigledno je da to nije trebalo da radim. Za pet meseci sam od kralja sveta koji igra fudbal i dobro zarađuje dotakao dno – rekao je kapiten Votforda.

Velikan prop’o: Kapiten Ajaksa na surov način o’ladio Junajted

I upravo su dešavanja iz tog perioda uticala na njega da se promeni.


Zbog mog rodnog kraja i mog oca, imao sam prijatelje u zatvoru i bio sam zaštićen. Kako bi izašao na uslovnu, morao sam da idem na savetovanje o alkoholizmu i narkomaniji. Bio sam prinuđen da razgovaram sa terapeutom i zbog toga sam se osećao dobro. Nisam više morao da budem muškarčina i tada sam doneo odluku da nastavim sa savetovanjem – izjavio je Dini.

Pušten je posle samo dva meseca, pa se vratio direktno u Votford, postigavši gol za pobedu nad Hadersfildom posle samo nekoliko nedelja nakon puštanja.

Razgovori sa psihologom su mi mnogo pomogli. Došli smo da toga da se osećam dobro u vezi sebe. Najveća stvar je to što sam razumeo kako da kontrolišem bes i da on ne utiče na moj život. Kada sam bio mlađi bio sam ranjiviji i nesigurniji. Bilo je iscrpljujuće biti opasan momak.

Napadač ima dvoje dece sa bivšom ženom Stejsi, a trenutno je vezi sa modelom Ališom Hosana. Tvrdi da su njih dvoje rođeni jedno za drugo i da je ona njegov najbolji prijatelj. Ipak, prošlost ga i dalje progoni.


Juče sam se probudio i želeo sam da pozovem oca da porazgovaramo. Trebalo je da više učinim za njega – mogao sam da ga odvučem od njegovog života i pokažem mu da na svetu postoji mnogo više od onoga na šta je navikao. On je bio najjači čovek kog sam ikad upoznao i pošto je umro sa 47 godina, to znači da je meni prostalo oko 15. U tom slučaju moram da uradim nešto nesvakidašnje kako bih ostavio trag na ovoj planeti. Da ljudi imaju šta da kažu o meni, a ne samo “Troj je bio fudbaler” – priča Dini.

Često je bio na meti rasističkih ispada, pa i u polufinalu FA kupa sa Vulverhemptonom. Na Instagramu je ljude koji su ga vređali nazvao maloumnima i istakao da za rasizam nema mesta. Napisao je i da je to bio napad na njegovu porodicu i da je morao da reaguje kako mladi ljudi ne bi pomislili da je takvo ponašanje prihvatljivo.

Mladog Ikera Kasiljasa otac je poslao da uplati tiket i ostao bez 1.2 miliona evra

Mnogo me vređaju na društvenim mrežama i stalno to prijavljujem, ali dobijam odgovore poput “majmunski emotikoni nisu rasizamm”. Kompanije ne mare za to i imam dva izbora – ili da se borim protiv toga ili da kažem “tako je-kako je”. Brinem zbog toga i zbog moje dece. Ako ste crni, manja ste osoba.

Iako je isključio komentare na svojim postovima, Dini i dalje dobija odvratne poruke u inboks.

– Prete mi i smrću i iako 98 posto njih nisu ni blizu da se ostvare, uvek postoji strah od tih dva posto. Drugačije je kada imate porodicu, morate da brinete. Ja mogu da se izborim sa tim, ali oni su mladi. Sestra mi ima 20 godina i zna o čemu se radi


On smatra i da Savez, kao i Evropska kuća fudbala ne čine dovoljno po ovom pitanju.

FA i UEFA se ne trude da reše problem. Pogledajte njihov odgovor na rasizam u Srbiji 2012. godine. Kaznili su ih sa 80.000 evra a Deni Rouz je bio u pravu kada je rekao da oni to nisu ni osetili. Shvatam zašto bi mogao da napusti fudbal zato što gra vređaju tokom cele karijere. Poruka koja se šalje je da je rasizam OK. Smatram i da ne bi trebalo da odemo iz fudbala u znak protesta, jer bi to značilo da su oni pobedili – ja ću da napustim ovo kad ja budem hteo i oni neće trijumfovati.

Deo krivice za takvo stanje svaljuje i na medije.

Morali bi više da se bore. Kada pi pogledali u novine, pomislili biste da svaki crni momak u Londonu nosi nož. Moramo više da se potrudimo kako bismo istakli ono što je pozitivno u našim zajednicama.

Nema šta, težak je put od lošeg momka do uzora za mlade. Može li Troj da nastavi u pozitivnom smeru Nadamo se da je tako.

(Editor.rs)

WEB PREPORUKE

Leave a Reply

Your email address will not be published.