Tekst iz 1944. godine: Došao je kraj mitu o nemačkoj moći

Dana 19. juna 1944., 13 dana nakon Dana D, dok je Operacija Overlord, odnosno bitka za Normandiju beseila, progresivni američki list New Republic objavio je reč urednika pod naslovom “Kraj nemačkog mita”. New Republic je, gotovo 75 godina kasnije, ponovo objavio taj članak kao uspomenu na istorijsku pobedu Saveznika nad fašizmom i nacizmom, koja tada još nije bila svršena stvar. Članak prenosimo u celosti, a veličanstven Index je to preveo.



Niko ne može da posumnja da je, kad su se saveznički vojnici iskrcali na obali Francuske ujutru 6. juna, poslednja faza rata počela. Po svemu sudeći, svejedno će biti duga i krvava; zaista, prvi dani na plažama stajali su nas daleko više nego što je većina Amerikanaca, sudeći prema ranom samozadovoljstvu štampe i radija, shvatala.

Ipak, nemoguće je ne verovati da će pobediti na kraju, i Nemačku i Japan. Englezi su, kako ih je citirao Richard Lee Strout u ovom izdanju New Republica, u pravu kad kažu da pitanje nije ko će da dobije rat, nego koliko će da traje.

Drugi svetski rat kao najmračnije razdoblje čovekovog uma

Sama invazija je, naravno, samo jedna u nizu operacija u velikoj strategiji Saveznika, uključujući iskrcavanja u severnoj Africi, program Lend-Lease dostave materijala velikih razmera Rusiji, bombardovanja ostrva koje drže Japanci i operacija na Burmi.



Ipak, prva iskrcavanja na francusku obalu imala su psihološku vrednost veću, po svemu sudeći, nego išta drugo u celom ratu, uključujući Staljingrad. Jer ta su iskrcavanja bila poslednji ekser u sanduk u kojem pokopan leži mit o nemačkoj nepobedivosti.

Razumni ljudi širom sveta ni na trenutak nisu prihvatili nacističku doktrinu “arijevske superiornosti”. Bili su itekako svesni da naučnici koji proučavaju antropologiju i srodne discipline znaju da je jedna rasa, u svom potencijalu, ista kao i svaka druga.

Nakon rata nacisti su i dalje bili na položajima u Nemačkoj

Ipak, svi mi imamo tendenciju da verujemo bilo kojoj izjavi koja se ponovi dovoljno često i na dovoljan broj ingenioznih načina; a u početku su nacisti bili ekstremno vešti u širenju ideje o svojoj učinkovitosti, ingenioznosti i snalažljivosti.



Pre rata, bilo je poznato da su nemačka hemijska nauka i električna i metalurška tehnologija vrlo razvijene.

U ranim danima rata, kad su jednu po jednu osvajale male nacije koje nisu imale prikladnu odbranu, ali koje ne bi mogle dugo da se opiru čak i da su je imale, nacisti su napravili dobru imitaciju praktično nepobedive moći. Stoga nije posebno iznenađenje da smo ih precenjivali tako dugo.

Većina profesionalnih vojnih stručnjaka iz SAD-a davala je Rusima samo šest nedelja ili dva meseca nakon nemačkog napada. I bez obzira na to koliko puta su se priče pokazale neistinitima, stresli bismo se od svake dodatne nemačke najave zastrašujućeg novog tajnog oružja.



Ali sada, prvi put, nemačka vojna mašina prikazala je svoju pravu veličinu. Kao što su borbe oko Cassina u Italiji i na Poluostrva Cherbourg (u Normandiji) demonstrirale, Nemci su i dalje tvrdi i snalažljivi; ali to je sve što se može reći o njima. Na tlu se ne čine bolje, vojnik prema vojniku, od naših snaga. U vazduhu, konzistentna evidencija dokazala je da su naši letači bolji i kao piloti i kao lovci.

Dan D – početak procesa ispravljanja Hitlerovog izopačenog sveta

Ali više od svega, nacistički mit neranjivog Zapadnog zida (linija fortifikacija na francuskoj obali, poznata i kao Atlantski zid) razbijen je.

Nakon desanta na Dieppe (koji su saveznici izveli 1942.), Hitler se javno hvalio da “vojni idioti” koji su mu se protivili više nikad neće moći nogom stati na evropski kontinent ni devet sati. Pa evo, još jednom se pokazalo da je Hitler lažljivac. Njegov Zapadni zid bio je impozantan na nekim mestima, ne toliko na drugima. Ali na potezu od preko 50 milja, Amerikanci, Kanađani i Britanci osvojili su sva njihova utvrđenja, i snažne i slabe, plaćajući koliku god cenu u krvi koliko je trebalo. Davno pre toga su, naravno, probili njegove utvrđene zidove u Italiji.



Reći da je Zapadni zid bio prevara bila bi okrutna nepravda galantnim vojnicima Ujedinjenih naroda koji su dali svoje živote kako bi prešli plaže, popeli se uz litice ili se spustili iz vazduha padobranima ili jedrilicama kako bi uspostavili mostobran (vojni termin za enklavu, odnosno prostor koji neka vojska zauzima i brani nakon prelaska reke ili morskog, odnosno vazdušnog desanta).

Poenta je da smo konačno, nakon svih naših strahova i nadanja, otišli na obalu i ostali tamo. Uprkos nesigurnoj situaciji u kojoj se i dalje nalazimo, nemoguće je verujemo da ćemo da izgubimo mostobran ili da nećemo biti u stanju uspostaviti druge – možda mnoge.

Ta sprava je ženama otkidala parčiće mesa: Jeziva svedočanstva pod tiranijom Islamske države

Mit o nemačkoj moći koji je konačno došao svome kraju 6. juna već je, naravno, bio teško poljuljan u Staljingradu i toom dugog povlačenja “nadljudi” prošle zime prema zapadu, u Rumuniju i Poljsku. Najindustrijaliziranija zemlja u Evropi poražena je u vlastitoj igri industrijalizacije za ratne svrhe, delom od britanskih i američkih fabrika, ali uglavnom, što se tiče istočnog fronta, od moći jednom prezirane Rusije.



Fanatici užarenih očiju bez smisla za humor koji su marširali paradnim korakom širom Evrope, pobjeđujući protiv deset puta slabije neprijatelje, nude drukčiju sliku kad se neslavno povlače pred ravnopravnim neprijateljem.

Sa smrću nacističkog mita o nepobedivosti, fašizam je umro u svetu. To je bila doktrina koja je morala biti uspešna ili nije bila ništa. Ne možete da tvrdite da vam svet pripada jer ste snažni i onda javno demonstrirati da su oni koje ste smatrali slabima jači od vas.



Ne možete da tvrdite da je laž opravdana kad imate nadmoćne dokaze, da je istina takođe delotvorna i da deluje još bolje. Ne možete baljezgati o mekanoj i dekadentnoj demokratiji kad ste suočeni s trijumfalnom demonstracijom da je demokratija u stanju da se bori barem jednako dobro kao i vi.

Celi monstruozni san sad je gotov. Jasno je da možda imamo još mnogo meseci teških gubitaka pred nama; zaista, veerovatno je da je patnja naših ljudi još uvek pred nama. Ali opasnost, tako turobno stvarna pre dve ili tri godine, da će fašisti da pobede, da će da osvoje svet i da će sva fundamentalna uljuđenost zapadne civilizacije možda biti uništena, možda nekoliko decenija, možda zauvek – opasnost je nestala u limbu napredovanjem naših vojnika preko plaža Normandije.

(Editor.rs)

WEB PREPORUKE

Leave a Reply

Your email address will not be published.