Starost od ljudi stvara zombije

Produženje životnog veka čoveka izlaže nas riziku od velikog broja ljudi koji bi mogli da se pretvore u hodajuće zombije, tvrde stručnjaci. Naučnici upozoravaju da bi razlog tome mogao biti činjenica da stručnjaci nisu niti blizu rešavanja problema demencije i gubitka moždanih ćelija, prenosi Telegraph.



U laboratorijima širom sveta, pokušava da se reši problem starenja. Nedavno su se dogodila i neka važna otkrića u pogledu razumevanja razloga zbog kojih stanice stare i umiru, te kako taj proces zaustaviti. Dužem životnom veku doprinose i poboljšanja u lečenju bolesti poput raka, te napreci u cepljenju i ishrani..

Jeanne Clament je proglašena najstarijom osobom koja je ikad živela, a preminula je od 122 godine. Naučnici smatraju da će maksimalna starost koju čovek može doživeti, iznositi 120 godina.

Profesor kardiovaskularnih volesti, Mauro Giacca s Kraljevskog koledža London, smatra da je besmisleno toliko dugo održavati telo u životu, ako se još ne zna rešenje problema neurodegenerativnih bolesti.

“Da postoji svet gde smo svi oslobođeni svih bolesti, da li bi živeli zauvek? Apsolutno ne bi. Moguće je da postoji biološki sat koji zaustavlja ljudski život oko 120. godine, ali mi nismo programirani da živimo duže od toga. Verovatnoća da će čovek da oboli od demencije se povećava s godinama. Rizikujemo suočavanje s poticanjem regeneracije i obnavljanja udova, ako ne nađemo način za regeneracijom mozga. Povećaće se broj tela koje odlično funkcionišu i mozgova koji ne funkcionišu nikako”, izjavio je Giacca za Telegraph.



Samo u Velikoj Britaniji, trenutno je 850.000 ljudi koji pate od demencije. Iako se troše ogromna sredstva, za sad još ne postoji lek niti terapija za otklanjanje demencije. Teorije o tome zbog čega ljudi stare, uključuju i radikalnu teoriju. Prema toj teoriji, mitohondriji u ćelijama sagorevaju kiseoik kao gorivo, te proizvode nestabilne spojeve koji divljaju kroz telo i oštećuju važne molekule i proteine.

Jedini dokazani način da se spreči starenje je ograničenje unosa kalorija na oko dve trećine uobičajenog unosa. Teorija se pokazala funkcionalnom kod životinja da bi produžili životni vek za oko 50%. Za ljude bi to značilo da mogu da žive do 180. godine.

“Postoje ljudi koji slede takav režim, ali on je vrlo težak. Naš mozak funkcioniše tako da traži hranu i jede koliko može. Niko ne zna zašto neke životinje žive duže od drugih. Postoji teorija da one veće žive duže, ali to nije uvek istina. Ono što znamo jeste da gubimo 80 hiljada neurona svaki dan i nismo pronašli način da ih regenerišemo. Osoba koja doživi 80 ili 90 godina, već je izgubila između 10 i 15% mozga, zbog čega se kreću i razmišljaju sporije. To se dogodi i prije bolesti poput Alzheimera, koji ubrzava gubitak neurona. Ako se ne pozabavimo ovim problemima, mogli bi završiti sa zdravim srcem i glupom glavom”, zaključuje Giacca.

(Editor.rs)

WEB PREPORUKE

Leave a Reply

Your email address will not be published.