Srećni ljudi su naš Černobilj

Neću da lažem. Obožavao sam da gledam Srećne ljude. I Porodično blago. I Bolji život. Pogotovo kada sam išao u srednju školu, pa bismo sutradan prepričavali šta se po stoti put u odgledanoj epizodi desilo. Da li je Neca pronašao Simu. Ili da li je Vukašin prevario svoj ženu. Ili je Aranađel prebio komšiju. Da li je Špic zaboravio sat kada je iskopavao ćup. I kako je Giga Moravac pao na granici dok je prenosio bundu i satove.



Ne zato što su to bile sjajne, božanstvene i bogom dane serije, već zato što u tom trenutku nismo još znali za bolje. Serije još nisu bile u ovakvoj ekspanziji. Nisu se štancovale ko u fabrici. Imali smo to i pokoju stranu, da li to bili Sopranosi, Oz, The Wire ili Dosije X, koje su se vrtele po televziji s vremena na vreme. Game of Thrones, čini mi se, da još nije počeo da se prikazuje. Za Breaking Bad još nismo ni čuli.

Editor četvorougao: Zašto Srbi vole da veruju u teorije zavere?

Zato smo ove domaće serije do besvesti ponavljali.

Međutim, u vrtoglavom usponu HBO i Netflix produkcije, kablovske i njenog šarenolikog programa, kao i internetske čarolije – Srećni ljudi, Porodično blago i Bolji život postajali su sve više arheološke iskopine na koje bismo naletali kada bi se menjali kanali.

Baš ovih dana, kada smo završili sa popkulturnim fenomenom u obliku Igre prestola, svet je zapenio za novom mini-serijom “Černobilj”.



U samo četiri epizode – fali još samo peta da izađe – ona je postala najbolje ocenjena televizijska ludorija za koju i dalje nemam odgovor zašto je tako enigmatično rasplamsala čitavu planetu. Ukratko, za neupućene: radi se o jednom potpunom urušavaju sistema  koji je pokušavao svim silama da sakrije možda i najveću katastrofu koju je ovaj svet ikada video.

Ipak, u isto to vreme, počelo je ponovo repriziranje famoznih Srećnih ljudi koji se, evo, svaki dan prikazuju u 20 časova.

Ali, koliko god se mi smejali, lupetali sa društvom replike iz svih tih serija koje su obeležile naše odrastanje, ponavljajući naizgled urnebesno smešne i neizmerivo apsurdne dijaloge, Srećni ljudi su zapravo bili naš Černobilj.



I oni, i Porodično blago, i Bolji život više predstavljaju jednu hroniku kontaminiranja, razaranja, truljenja i propadanja našeg društva.

Od Boljeg života koji je bio, maltene, vidovito predskazanje raspada Jugoslavije. Scene koje su ogoljavale urušavanje tobože srednje građanske klase, koja je po svim svojim prilikama bila u stvari duboko nesrećna, zabrinuta i ogorčena zbog mračnih i teških vremena koja su nailazila. Koja se suočavala sa konstatnom tenzijom i napetošču koje su joj bdele nad glavama, tiho im šapućući, da će, ako ne odmah, već sutra ostati bez ičega.

Černobilj: Hororično remek-delo koje se ne briše iz pamćenja

Preko Srećnih ljudi koji se nalaze u najtamnijem razdoblju poslednje dekade dvadesetog veka. Koji se svakodnevno bore za goli život kroz najsurovije oluje društvene šizofrenije. Njihovo beznađe, nemaština, teška sirotinja i glad je zapravo istorijsko svedočanstvo u kakvom tamnom vilajetu su se tada ljudi nalazili.



Do Porodičnog blaga i tranzitnih vremena gde sve te ličnosti, kao i danas, pokušavaju da pronađu mesto pod suncem, tragajući za nečime što ni sami ne mogu da objasne šta je. Jer su ostali zagljavljeni u prethodnom veku, ne sluteći da će upravo ovo stoleće doneti potpuno drugačiji pogled na svet. Pogled u kojem isključivo pojedinac uspeva, a ne kolektiv na kakav su navikli.

Remzi Bolton – najzlobniji televizijski lik svih vremena

I zato su sve ove tri serije podjendanko važne za gledanje, koliko god se elitistički od njih odmicali, koliko god se božakali koliko ćemo ih još puta gledati, i koliko god smatrali da su one već izlizane…

Jer su upravo one najčvršći dokaz kako smo se kao društvo putem auto-destrukcije u potpunosti sami sebe u vihoru vremena samleli. Kako smo pred izazovima savremenog sveta, uspona drugačijih vrednosti i nadolazećeg milenijuma u potpunosti pokleli i magli čovečanstva nestali.

(Nikola Krstić)

WEB PREPORUKE

Leave a Reply

Your email address will not be published.