Rasizam je najzlobniji produkt u istoriji nauke

Nauka je jedna od najznačajnijih postignuća čovečanstva. Izvor je inspiracije i razumevanja, katalizator za društvene promene i ekonomski rast, a i spašava brojne živote. Međutim, istorija pokazuje mešoviti blagoslov nauke. Neka otkrića učinila su daleko više štete nego dobrog.

Najgora greška u istoriji nauke nesumnjivo je razvrstavanje ljudi u različite rase, smatra Darren Curnoe, direktor programa UNSW Australija.



Masovna zabluda poput izuma nuklearnog oružja, fosilnih goriva, olovnog benzina i DDT-a, odnosno sumnjiva otkrića i teorije poput ekspandirajuće zemlje, vitalizma, frenologije nekoliko je primera. Ali teorija rase ističe se među svima njima, a uzrokovala je neizrecivu katastrofu, odnosno se koristila za opravdanje varvarskih dela kolonijalizma, ropstva, pa čak i genocida. I danas se još uvek koristi da objasni društvenu nejednakost, Curnoe objašnjava.

Zakonski rasizam se pojavio pre pet vekova

Koncept ljudske rase delo je antropologa poput Johanna Friedricha Blumenbacha još u osamnaestom veku u pokušaju da kategorizira nove grupe ljudi koje susreće širenjem evropskog kolonijalizma.



Od samog početka, kategorija rase naširoko je priznata. Većinu vremena rasa se opravdavala na temelju kulturnih i jezičnih razlika među grupama ljudi, a ne biološkim. U dvadesetom veku, antropolozi počinju da pišu o rasi kao biološkom objašnjenju za razlike u psihologiji, uključujući i u inteligenciji, pa i u edukacijskim i socioekonomskim razlikama među grupama ljudi.

Ipak, uvek je bilo rašireno verovanje da su rasne kategorije u praksi izuzetno teško primenjive. Ako rasa još uvek rezonira javno i politički, što naučnici misle o rasi?

Nešto je trulo u državi Danskoj: Ekstremna desnica u trci za glasačima

Novo istraživanje uključilo je više od 3.000 antropologa. Jennifer Wagner iz Zdravstvenog sistema Geisinger i njen tim nedavno su objavili rezultate istraživanja u časopisu American Journal of Physical Anthropology u kojem nude vredne uvide u stavove i uverenja antropologa.

Anketirani su ljudi bili članovi Američkog udruženja antropologa, najvećeg stručnog tela antropologa u svetu.



Od njih se tražilo da odgovore na 53 tvrdnji o rasi, poput njihovog mišljenja o rasi, jesu li rase određene biologijom, treba li rasa imati ulogu u medicini, itd.

Najviše otkriva odgovor na izjavu, “Ljudska populacija se može podeliti u biološke rase”, a za koji je 86% ispitanika izrazilo snažno neslaganje.

Na tvrdnju da su “rasne kategorije određene biologijom”, 88% je izrazilo snažno neslaganje, a na tvrdnju da “većina antropologa veruje da ljudi mogu da se podele u biološke rasa”, 85% ispitanika izrazilo je snažno neslaganje.



Postoji jasan konsenzus među antropolozima da rase nisu realne, da ne odražavaju biološku realnost, odnosno da većina antropologa ne veruje da postoji mesto za kategoriju rase u nauci. Curnoe tvrdi kako unutar rezultata istraživanja pronađeni su zabrinjavajući rezultati antropologa iz privilegovane grupe – u SAD-u muškarci i žene „belci“ za koje je verovatnije da će prihvatiti rasu od neprivilegovanih grupa.

Dosije Huawei: Od vrtoglavog uspona do gvozdene zavese

Ove povlašćene grupacije naučnika predstavljaju 75% ispitanih antropologa. Oni su glavni ljudi koji određuju šta je cilj istraživanja, ko dobiva sredstva, pa obučavaju sledeću generaciju antropologa, javno su lice na terenu, kao i stručnjaci čije se mišljenje traži u medijima, napominje Curnoe. Kao i svi ostali, antropolozi su nesvesno pristrasni, posebno pod utjicajem socijalnog statusa i kulture u oblikovanju uverenja o pitanjima poput rase.



Ironično, antropolozima je potrebno, da rade prema osporavanju duboko održavanih i kulturno ugrađenih prikaza, kao i na pružanju šanse naučnicima iz istorijsko neprivilegovanih grupa. Veliko odbacivanje rase od grupa naučnika čija je disciplina proizvela sistem rasne klasifikacije čini vrlo moćnu izjavu, zaključuje Curnoe.

(Editor.rs)

WEB PREPORUKE

Leave a Reply

Your email address will not be published.