Pravi muškarci ne idu na psihoterapiju

Već šest godina idem na psihoterapiju. Malo-malo pa mi glava proključa u naletima prevelikih obaveza, glomazne taštine ili duboke praznine, pa mi je potrebno, s vremena na vreme, da me neko treći, racionalniji i stručniji pridrži za ruku i da mi kaže kako je zapravo sve u redu, da sam malčice više razmišljao, da sam sve to samo uvrteo i da će sve to nekako na kraju proći.

I uglavnom sve to tako bude.

Svaki živac se vrati u svoje ležište. Svaki anksiozni impuls se primiri. Svaka depresivna epizoda pobegne u svoju pećinu. Na kraju se sve nedaće, muke i problemi prebrode, reše i prebace preko glave, pa se nastavi dalje.

Ali, sve je to tako bajkovito i impresivno kada se iz ove pozicije piše i čitucka.

Međutim, ponavljam, pre šest godina sam shvatio da mi je bila potrebna pomoć. U totalnom crnilu i rasulu, mlađani autor je posmatrao ovaj svet kroz oči klinca kome su svi drugi bili krivi i odgovorni što mu je život takav kakav je.

Ipak, uz povuci-potegni, malo na o-ruk, pronašao sam duboko u sebi zakopan razlog koji je bio dovoljno jak da me pridigne, da mi fljusne šamarčinu i da mi kaže da moram da pošaljem bocu sa papirićem na kojem piše “Upomoć!”.

I tako, ukoliko pitate mog terapeuta, otkriće vam da sam došao u pravom trenutku, možda čak i u poslednjem, kada sam bio spreman da skočim u mračnu provaliju bezdušnosti iz koje ko zna da li bih se ikada povratio.

Nije bilo to odmah sve rešeno, da se razumemo; nekada je život išao up, a vremenom i down; ponekada je bilo sve normalno, a ponekada je bila katastrofa; ponekada sam lebdeo na sedmom nebu, a nekada sam goreo u sedmom krugu pakla – uglavnom, tekao je poput EKG linije, što je zapravo i normalno.

Ipak, trenutak kada se setiš da živiš u Srbiji, u zemlji gde je sve upside down, i kada saopštiš ljudima oko sebe da ideš kod terapeuta, kreće lavina čaršijskog blebetanja, dušebrižničke zapanjenosti i šarlatanskog prosipanja pameti, pa ti se smuči što si uopšte to i spominjao.

Uglavnom krećeš da slušaš rečenice: “Joj, pa šta je bilo?”, “Što nisi rekao?”, “Iju, otkud to?”, “Pa zbog čega? Je l’ sve u redu? Jesi li bolestan?”…

Svi pomisle da si skrenuo s pameti, da si neka vrsta šizofreničara, psihopate, Hanibala Lektora, Teda Bandija, čoveka sa teškim duševnim poremećajem; odmah im se se pogledi prema tebi promene, krenu da te povezuju sa Lazom Lazarevićem, ali to i nekako prođe; a onda dođeš do trenutka kada sediš u kafani, i jedan od buzdovana ti kaže da “pravi muškarci ne idu kod psihoterapeuta”.

“Danas je svima odjednom potrebna pomoć. Nekada su muškarci znali šta rade, a danas bi samo da pričaju o svojim osećanjima. Ćutiš i trpiš, zato si muško”, laprdao je, dok je meni slušajući ga flešnulo kroz glavu svi oni koji decenijama maltretiraju sve oko sebe, jer ne žele sebi da priznaju da ne mogu sami da se iščupaju iz problema. Svi oni koji godinama ćute, nagomilavaju u sebi svu tugu, bol i čemer, da bi na kraju sve to u njima implodiralo, pa na kraju okončaju svoj život uz pomoć konopca, kaiša ili žileta. Svi oni koji su do juče bili “mirni i tihi”, pa su samo odjednom uzeli pištolj, izašli iz kuće i ubili prvog koga su videli. Svi oni koji su “uvek bili nasmejani, vedri i veseli”, a danas lunjaju po ulicama grada sa pogubljenim zenicama, ispušenom cigarom i konzervom piva u ruci. Svi su oni ćutali.

Zato, ako je biti muškarac tako što ćeš da ne pričaš o svojim osećanjima, da trpiš gnev, da gutaš očaj, da zbog svega toga budeš konstantno nervozan, da urlaš, da budeš grub i okrutan, da ti se lice zamrači, da ti ništa ne valja, da odjebeš sve ljude oko sebe, i da se iz svega toga izrodi čudovišno biće koje sebe naziva muškarcem, onda se moja malenkost odriče takve muškosti.

Zauvek.

(Nikola Krstić)

WEB PREPORUKE

Komentari:

  1. Uzivam svake druge nedelje u svakoj sekundi od sat vremena koju provedem sa svojim psihoterapetom. Muskarac, Crnogorac sa svojim egom ali nadasve covek koji svoj zivot dozivljava i zivi ozbiljno.

  2. NISI TI DECKO RADIO NA GRADJEVINI I ORO DA TI VIDIS KAKO SE POSTAJE MUSKARCINA
    A NE TA TVOJA POZA SA CIGAROM USTIMA LICIS KAO NA PRIPADNIKA ELITE KOJI PUSI NAJSKUPLJE CIGARE I PALI HILJADARKE NJIMA

    E MOJA DECO TREBA NAS KLATI

    1. I na vakov prekrasen tekst, pak vakov komntar, zalno. Na covek so inka u glava ne mu se stava, samo za da te cita i zali covek i tebe i vakvite kako tebe.

    2. Božemesačuvaj, eto dečko ima pravo! Draško piše caps-lock-om, priča o klanju, pravi MUŠKARAC koji opisan u priči 😀

  3. Samo veliki glupan može kazati takvo nešto, da pravi muškarci ne idu psihoterapeutu. “Glupi ljudi su uvijek sigurni u sebe, dok se pametni stalno preispituju.” Akademik Abdulah Sidran.

  4. Samo kad se Drasko javio da se proklamuje rad na gradjevini i na njivi jer po tako neukim i neobrazovanim ljudima, oranje i rad na gradjevini su vrhunac machizma kod nas. Sto bi rekli “cega se pametan stidi….”.
    Dok god imam Draska i slicne, imacemo i ogorcene, besne, agresivne, nervozne, grube i okrutne muskarce. Neobrazovanost i neinformisanost je odavno uzela maha. Posledica je ova drskost u obracanju drugima i nametanja drustvenih normi. Posledica su ljudi kao Drasko, ljudi koji govore drugima sta znaci biti muskarchina, ljudi koji u sebi nose iluziju znanja. Ljudi koji misle da nesto znaju i sa takvom samouverenoscu daju sebi za pravo da drugima drze lekcije.

  5. Jedna tvoja seansa dragi moj, nas je jedan dan prezivljavanja…a nekom i vise. E to je teska depra!

  6. Nisu svi muškarci-muškarci, kao što i sve žene nisu žene. Nekima je zaista potreban razgovor, što je sasvim normalno kao liječiti prehladu.

  7. Može i bez seanse. Biblioteka na godišnjem nivou je manje od 1000din, uzmete stručne knjige u ruke, pa polako. Internet imate, postoji gomila korisnih stranica, blogova, kanala na yt-u. Naravno da ne može da pomogne toliko efikasno kao rad sa profesionalcem 1 na 1, ali može itekako da utiče na osvešćivanje problema i veće razumevanje i sebe i ostalih ljudi. I pošto pretpostavljam da je sledeća konstatacija ,,odakle mi vremena da čitam”, ko ima vremena da skroluje, ima i 15ak minuta za par stranica. Sve u skladu sa mogućnostima.

Leave a Reply

Your email address will not be published.