Odakle potiče uzrok straha i fobije od klovnova?

S pramenovima šarene kose, nacrtanim osmehom i komično velikim cipelama, klovnovi su simbol dobrog provoda. Bar za neke ljude. Drugi kažu da klovnovi nemaju veze sa smehom. Umesto da su uzrok veselja na rođendanskim zabavama ili urnebesa u cirkuskoj areni, klovnovi u nekim ljudima bude sasvim zastrašujuće osećaje. Zapravo, pogled na veselu, šarenu figuru dok izvodi svoju smešnu tačku može biti uzrok strahu i nelagodi, piše Laurie L. Dove za HowStuffWorks.

Taj iracionalni strah od klovnova – poznat pod nazivom koulrofobija – u najtežim slučajevima može izazivati plač, vrisku ili ljutnju, odnosno znojenje, mučninu i ubrzane otkucaje srca. Strah verovatno izvire iz nelagode zbog nepovezanosti između vesele maske i istinskog identiteta i osećaja koji se kriju iza te maske. Jedan je psiholog ustanovio da oko 2% ljudi iskuse koulrofobiju.

Lepota kao narkotik za ljudski mozak

Taj broj je verovatno i viši kad se primenjuje na decu. Jedno istraživanje provedeno među decom od 4 do 6 godina otkrilo je da većina dece (od njih 250) ne voli gledati slike klovnova, čak i kad im je rečeno da su tim slikama ukrašeni zidovi dečjih bolnica. Neka su se deca čak bojala slika.

Izgleda da ti neobični instinkti nisu bez razloga, bar iz istorijske perspektive. Dok moderni klovnovi imaju za cilj zabavu, njihovi su prethodnici deo drevne i tajnovite istorije ispunjene manijakalnim ponašanjem, neverom, suicidom i ubistvom.

To je nasleđe toliko uronjeno u našu kolektivnu svest da bi moglo da bude prouzrokovano izumiranjem profesije klovna.

Šta znači religija, kako je nastala i kako se ona danas objašnjava?

Iako je profesionalni klovnizam dosegao svoj vrh sredinom 20. vek, već je kasnih šezdesetih bilo manje od 2oo-tinjak registrovanih profesionalnih klovnova u SAD. Kako bi se borili protiv tih poražavajućih pokazatelja, Ringling Bros, odnosno Barnum i Bailey su otvorili Fakultet za klovnove.

Škola je zatvorena 1997., ali se i dalje širom SAD-a održavaju seminari o klovnovizmu kako bi se privukli potencijalni klovnovi. Međutim, postoje i druge klovnovske škole, poput Dell’Arte, Međunarodne škola glume u Kaliforniji, ili Jacques Lecoq, Međunarodne škola glume u Parizu.

Bez obzira na to, Svetsko udruženje klovnova kaže da je broj članova pao s 3500, 2004. godine na 2500, 2014. godine. Krivci za to su manjak interesa mladih za to zanimanje, smrt starih klovna i viši standardi poslodavaca, kažu članovi Udruženja.

Međutim, možda je krivac i koulrofobija i imidž „jezivog klovna”.

Koulrofobija, iracinalni strah od klovna, potiče iz drevne Grčke. Koulro je grčka reč za osobu koja hoda na štulama. Iako se koulrofobija poimenično ne nalazi u „Dijagnostičkom i statističkom priručniku za mentalna oboljenja”, navedena je kao jedna od „specifičnih fobija”.

Većina ljudi ne mora dugo da traži primer jezivog klovna. Za decu osamdesetih to je verovatno klovn Pennywise. Pennywise se pojavio 1986. u romanu Stivena Kinga, koji je kasnije bio predlog istoimenoj mini-seriji „IT”.

U priči je glavni zlikovac klovn koji zlostavlja i ubija decu, skriva se u gradskoj kanalizaciji i odvodnim kanalima, razgovara s decom kroz odvode umivaonika i kada. Iako je ova priča navela generacije dece da se boje da zavire u odvodne kanale i da sa strahom idu pod tuš, Pennywise nije prvi jezivi klaun u istoriji.

Ponovo sam pogledala snimak i užasnula se: Youtube postao otvoreno dvorište za pedofiliju

Klovnovi su zabavljali faraone u drevnom Egiptu, odnosno careve carske Kine. Severnoamerički Indijanci koristili su klovnove kao opuštanje, dopuštajući im da se pojave i razbiju ozbiljne rituale plesa. Postoje zapisi o rimskom klovnu Stupidusu, a i o nebrojenim ludama delom srednjovjekovne Evrope. Nedavno su pantomimičari lutali Francuskom i Velikom Britanijom, a u SAD-a cirkusi ponovo postaju popularni.

Neki krive Čarlsa Dikensa za pojavu jezivih klovnova u popularnoj kulturi. Uveo je klovna kao lik u svoju knjigu „The Pickwick Papers” iz 1836., te nastavio u tom tonu 1837. kad je uređivao posthumnu biografiju Josefa Grimaldija, vrlo popularnog klovna delom Londona, čiji je privatan život bio obojen depresijom i gubitkom. Ironično, klovn u Pickwicku je inspirisan Grimaldijevim sinom, takođe klovnom koji je umro od alkoholizma.

Očekuju se još četiri knjige o Hariju Poteru

Međutim, osim tužnog klovna, imamo i zlog klovna. Godinu dana pre nego što je Grimaldijev bedan život ovekovečen, život je jednako slavnog klovna krenuo krivim, stravičnim smerom. 1836. godine Jean-Gaspard Deburau, čija je pantomima bila poznata širom Francuske, ubio je dečaka sa svojim štapom za hodanje nakon što ga je dečak isprovocirao na ulici. Nakon tog događaja na klovnove je počelo da se gleda kao na nesrazmerne – belo obojenog lica, crvenih usana, nacrtanih obrva i šarene kose i odeće, kao i osobe koja je iza te maske.

Baš u trenutku kad su mitovi o klovnovima dosegli svoj stravičan vrhunac u Evropi, stvari su se drugačije odvijale u SAD-u. Populariziranjem cirkusa kasnog 19. veka, klovnovi su stekli staru slavu. U vreme klovna Clarabell i klovna Bozo na televizijskim ekranima pedesetih i šezdesetih godina prošlog veka, klovnovi su već postali sinonimi za nevinu dečju zabavu.

Ronald McDonald, dugogodišnja maskota poznatog fast-food lanca McDonald’s, prvi put se upotrebio šezdesetih i opstao sve do danas.

Da li ima života i kakav je miris u svemiru?

Međutim, zašto ti veseli likovi uzrokuju nelagodu? Stručnjaci ističu da se mala deca ne boje klovna kao njega samog, već zato jer se boje bilo čega neobičnog i nepoznatog, bez obzira na oblik. Zbog toga se neka deca jednako boje klovna, Deda Mraza i Uskršnjeg zeca. A kod odraslih neugodu mogu da prouzrokuju preterani make-up, manijakalno ponašanje i nepoznate emocije, itd.

Takođe, ne smemo da zanemarimo uticaj popkulture. Od Bartovog (Simpsoni) „Ne mogu zaspati, poješće me klovn”, preko kultnog filma „Noć demona”, pa do Džokera u Betmenovim stripovima i filmovima, jezivi klovnovi postali su deo kolektivne psihe. Činjenica da je stvarni serijski ubica John Wayne Gacy oblačio klovnovski kostim za dečje zabave, samo učvršćuje taj strah.

Moždani talasi princeze Leje kruže oko naše glave

Poprilično je lako izbeći klovnove u svakodnevnom životu, ali ako neko želi da se reši koulrofobije, dovoljno je da prati metode koje se koriste za odstranjivanje drugih fobija. Jedan cirkus čak ima program koji odraslima pomaže da nadvladaju strah od klovna; tretman počinje tako da klijenti sretnu klovna u svojoj odeći, a posle toga ga sretnu kao normalnu osobu, bez šminke i glume. Potom promatraju kako nanosi šminku i kostim. Program takođe u sklopu tretmana pruža i edukaciju o istoriji klovnova, kao i zašto se ponašaju tako kako se ponašaju.

Napokon, prisutnost klovna ponekad može da deluje terapijski.

Istraživanje u časopisu Journal of Health Psychology iz 2013. dokazuje da je terapijska prisutnost klovna smanjila predoperacijsku anksioznost kod dece koja su bila podvrgnuta manjim hirurškim zahvatima.

Terapijski klovn prolazi poseban trening i edukaciju o radu s bolesnom decom kako bi im pomogao da se osećaju ugodnije i s manje stresa. Možda bi svi cirkuski klovnovi mogli da imaju koristi od toga.

(Editor.rs)

WEB PREPORUKE

Leave a Reply

Your email address will not be published.