Novi Dosije X je agonija za gledanje, ili kako je Henk Mudi ubio Moldera

Prošlo je već neko vreme od kako traje ekspanzija televizijskih serija, koje su žestoko uzjahale svetsku popkulturu, toliko, da se publika načisto davi u moru tih ostvarenja. A od „kraja“ Dosije X serije prošlo je oko 17, 18 godina, ali kada je autor Kris Karter najavio povratak Moldera i Skali pre par godina, za ponovni, poslednji pozdrav – zbog kojeg smo se svi sumnjičavo radovali – nije nam rekao da će baciti ljagu na sve ono što je pravio pre toga sa njima.

Radnja se nastavlja 14 godina kasnije, kada, naravno, zle i mračne vladine sile i dalje ne daju mira penzionisanom Foksu Molderu (Dejvid Dukovni) – kojeg u obe “nove” sezon očigledno tumači Henk Mudi iz Kalifornikacije – i ponovo ga, dabome sudbinski, spajaju sa njegovom starom koleginicom, ženom, ljubavnicom, najboljom drugaricom i majkom njihovog vanzemaljskog deteta – Dajanom Skali (Džilijan Anderson).

Ali, slobodno mogu da kažem, da me prva epizoda sezone naprosto oduvala. Jer je imala baš taj vajb novog talasa. Očuvala je taj paranormalni šmek, ali ga je digla za stepenik iznad, što je i bilo logično za takav povratak. Ali očigledno, kao i u njihovom paranormalnom svetu, logika im nije bila baš jača strana, pa smo nakon sjajnog uvoda  do samog kraja, dobili niz epizodičnih radnji i providnih zapleta. Toliko providnih, da veći zaplet imaju Kamiondžije kada Čutura sa Jaretom traži ko mu je ukrao brod.

Prvo, gluma je bila neobjašnjivo unazađena.


PROČITAJTE I: 

Okršaj titana – Slavoj Žižek protiv Džordana Pitersona

Svaka generacija ima legendu: Novi trejler Star Wars filma? Ne zanima me

Zbog ovih nenormalnih scena gledamo Igru prestola (VIDEO)


Dosije X je počinjao da dobija skroz drugu konotaciju. Iz paranormalnog trilera, prešla je u jednu fascinatno klozetarsku i humorističnu seriju. Samo bez humora.

Više je podsećala na emisiju „Dosije“ sa Prve, jer gluma u seriji je više ličila na rekonstrukciju događaja, nego na nešto što je poteklo iz holivudske kujne.

Uplitanje kalifornikacijskog humora u sumornu ravnicu FBI agenata, odavalo je utisak da serija ipak nije bila sprema za modernizaciju.

Molder i Skali
FOTO: YT Printscreen

Dejvid Dukovni odnosno Henk Mudi, više nije ličio na starog Moldera, već na američkog, polupijanog pisca sa sunačnih obala Kalifornije. Koliko god se trudio, njegova tiha, biografska glavna uloga iz Kalifornikacije prskala je na sve strane. Svakog trena se očekivalo da se u kadru pojave Keren sa njihovom ćerom Bekom. Od njegovih pokreta, smeškanja, unošenja u facu i flertovanja, preko bespotrebnog alkoholisanja i konstantnog dobacivanja kulovskih fora, pa sve do forsiranja seksualne tenzije širom serije, dobija se utisak da je ukočeni i tvrdoglavi nerdy Molder stvarno penzionisan. I da sve ovo više liči na jedan spinoff razjarenog Henka koji pokušava Skali da odvede u krevet.

Za razliku od njene uloge psihijatra u Hanibalu gde je briljirala, ovde je imala potpuni fijasko. Njena uloga u odnosu na Henkovu, nit’ je unapređena, nit’ je otišla u rikverc, već je ostala na nivou tunjavog i nevernog Tome. Ne, nije nam bilo dovoljno da kroz devet sezona – iz epizode u epizodu – ne veruje Molderu da vanzemaljci, vampiri i kojekakve karakondžule postoje, već je njeno bandoglavo racionalizovanje i ovde školski isponavljano.

I tako, s jedne strane imamo nedavno uposlenog pisca iz Kalifornije, Henka, a sa druge apatičnu Skali, koja malo veruje, malo ne veruje, pa tako dobijamo neki nostalgični bućkuriš, koji bi trebalo da ipak nosi neku vrednost, a u stvari prenosi samo osećaj tragičnog samoubistva jednog kultnog ostvarenja.

Naravno, priča nije daleko odmakla od teorije zavere.

Molder i Skali
Sklika iz starijih sezona; FOTO: YT Printscreen

Jer taman kada sam pomislio da će svih šest epizoda biti povezane u kontinuiranu sezonu, serija konfuzno prekida zaplet nakon prve, i već u sledećoj vas uvodi u neki, ko sa neba bačen, slučaj, za koji se sigurno prvo pitate: “Da nisam ja preskočio nešto?“

I kada vas IMDB uveri da niste, i pročitate da će priča iz prve biti nastavljena u poslednjoj epizodi, kvalitet povratničke sezone vidno počinje da pada u vodu. I od tog trenutka, epizode gracioznim naporima galopiraju ispod svakog mogućeg kriterijuma.

Zapravo, kao i za svaku stvar danas, postojala je doza skepticizma i za ovu sezonu, ali to je više bilo zbog mere predostrožnosti, nego što se verovalo da će podbaciti. Ali, ovakav potez, očigledno neiskusnog pokušaja da se svim mogućim silama Dosije X ugura u počasni hol modernih serija današnjice, sramotno je propao.

Epizode, prepune životnih poruka: od čovekolikog guštera kojeg ujede čovek, pa sve do muslimanskih mladića koji se dižu u vazduh sa razlogom, valjda su htele da nas podstaknu da razmislimo u kakvom svetu danas živimo, ali su mi više izazivale povremeni krindž i neurotičino lupkanje po tastaturi, ne bi li se epizoda što pre završila.

Na jevdite jade, došlo se i do poslednje epizode, koju sam odgledao za deset minuta. Očito je da je strelica za desno igrala mnogo veću ulogu u, nadajmo se, poslednjoj sezoni ovog očajnog spektakla. Međutim, nada je umrla, jer, kako sam načuo, izašla je i sledeća sezona ove tužne reinkarnacije.

(Nikola Krstić)

WEB PREPORUKE

Leave a Reply

Your email address will not be published.