Neka rade to u svoja četiri zida

Krstaški rat protiv fraza i praznih floskula nije okončan, niti će, po svemu sudeći, ikada biti. Pošto smo srećni da živimo u holivudskim vremenima večitih nastavaka, sikvela, prikvela, rimejka… odlučio sam se da i ovoj temi posvetim još nekoliko redova. Drugi deo je obično i najbolji, barem ako sudimo po Kumu, Terminatoru, Ratovima zvezda, Bilu i Tedu itd. Nazvao bih ga čak “Fraze uzvraćaju udarac”, ali pošto im to ipak nikada ne bih dopustio, vreme je da ih još dublje zakopamo u neki mračni Tartarus.



Kao što se i pomenutom Holivudu zamera zbog nekreativnosti, tako se i mojem pesničkom Ja spočitava “manjak inspiracije”, pa ću u ime tih, dragih mi muza(ra), čisto da bih bio dosledan, nastaviti da grebem sa obilatog dna maštovitosti. Možda sam “mlad i tanak”, ali imam debelog razloga da se obračunavam sa matorim glupostima.

Tri musketara jezičkog otpada već su poslati na rehabilitaciju (čemu možete posvedočiti u tekstu ispod), pa bi valjalo pridružiti im ovih nekoliko narednih, kako bismo konačno ispratili tih sedam samuraja, glupavo tupih oštrica.

“Može jedna turska? Ne, samo domaća”

Show must go on, pa da nastavimo dalje, bože zdravlja:

“Nama treba čvrsta ruka!”

Neka hvala! Te munje – “Ma, nama Srbima treba…” su mi posebno ogavne. Nebitno da li su pozitivne ili negativne, te fraze uvek impliciraju kako smo mi nekako posebni, pa nam jelte fali samo ta jedna famozna stvar zbog koje nam tantalovski izmiče blagostanje, ili Srbija do Tokija, ili štagod.



Možda zvuči izanđalo, ali šta mislite recimo o nekom čvrstom sistemu? Ili možda čvrstom zakonu? U kuhinji imam manje bušne rende od srpskog prava. Čvrsta demokratija na primer? Čvrsta infrastruktura? Ne, a? Istorija je pokazala da kada god vlada suverena, čvrsta ruka, pojedine, ili čak sve gorenavedene tačke, prelaze u druga agregatna stanja, najčešće fluidna… Osim zakona, on je nekako gasovit.

“Nekad si mogao da spavaš na klupi u parku” 

Kad smo već kod čvrste ruke… Red je da se pozabavimo i famoznoj Tiletovoj utopiji u kojoj su izgleda svi, bar jednom, neopljačkano spavali na klupi u parku. Njoj ni sam El Dorado nije bio ravan.

Budimo realni, bar na trenutak – Svako vreme, pa i sistem, imaju svoje prednosti i mane, ali da je ta Dembelija zaista valjala, odnosno, da je u ključnim istorijskim trenucima evoluirala, možda ne bi tako olako pala? Ne pričam o nametnutim nacionalnim i/ili verskim netrpeljivostima. Takve gluposti se lako iskorenjuju. Potrebna je samo volja. Problem je što smo imali čvrstu ruku i sistem koji je prestao da se razvija, jer je uživao u njenom milovanju.

Red je za jednu kontrafrazu, koju rado i često citiram: “Palo je ono, što je padu bilo sklono” – Branko Miljković

Ne znam koji je fetiš sa spavanjem po parkovskim klupama, ali pouzdano znam da nije preterano udobno.

Ko je od vas iz Editora gej?

“Neka rade to u svoja četiri zida”



Ova mi je najsmešnija. Jasno je i ko je izgovara i na koga se odnosi. Sudeći po mom kratkom bivstvovanjem na ovoj planeti, gej paradom, PRIDE-om, “skaradnim balom monstruma”, nazovite tu pojavu kako vam drago, najviše se bave oni koji nisu pripadnici LGBT zajednice, pardon, koji nisu pederi, lezbejke, biseksualci, transštagod…

Ako nisi gej, šta te briga za paradu? Kažeš da prave saobraćajni kolaps? Izgleda da nisi bio u Bg-u duže godina, ako misliš da su oni uzrok. Nije im valjda ponos baš toliko golem. Troše pare iz budžeta?  Hm, zar ih ne plaća beše Soroš? A, ti misliš na policijske kordone. Opusti se, jer ako se ti opustiš, neće biti potrebe za nindža kornjačama iz Žandarmerije. Vređaju Boga i pravoslavlje svojom “poganštinom”? Ma šta te briga, ako si iskreni vernik, ti znaš da će oni goreti u paklu, tako da si svakako pokriven. Ili si možda prikriven. Ko zna, čudni su putevi gospodnji…

Rečenica “neka rade to u svoja četiri zida” je sama po sebi imbecilna. Poenta je valjda – ako si gej, pokrij se ušima i nemoj da te vidimo, jer je nama “normalnima” neprijatno kada te vidimo kako se ljubiš ili držiš za ruku svog partnera/ku.

Neću uopšte razmatrati nepraktičnost parade u četiri zida ili (ne)pravilno nazivanje jednog legitimnog protesta onih koji se osećaju ugroženo. Trenutno ću se zadržati na toj neprijatnosti.



Da se ne lažemo, ni ja nisam toliko evoluirao da bih ostao ravnodušan pred prizorom poljupca dve istopolne osobe, ali moj osećaj neprijatnosti je isključivo moj problem. Ko sam ja da sankcionišem to što neko iskazuje nežnost u javnosti?

Iskreno, podjednako se loše osećam kada prođem pored prosjaka (dok se pravim da ga ne vidim), pa ne mislim da on treba da prosi u svoja četiri zida.

(Luka Radovanović)

WEB PREPORUKE

Leave a Reply

Your email address will not be published.