Ne verujte gringosima: Nikolas Maduro se kocka sa sudbinom Venecuele

Kolaps Venecuele nije krenuo tek tako sa ponovnim pokušajem ustoličenja Nikolasa Madura, već je njen sunovrat počeo populističkim pokušajima da od zemlje siromašnih naprave iluziju zadovoljstva po uzoru na Kubu, ali s obzirom da se danas klasična levica može pronaći samo u tragovima, njen rezultat je najblaže rečeno u potpunosti bio osuđen na propast.

Doduše, nije oduvek tako bilo, Venecuela je bila među najbogatijim južnoameričkim zemljama, koje su posedovale ogromna naftna bogatstva. Za vreme hladnoratovskog perioda, njena Vlada bila je dobrodošla u bilo koju zemlju. Međutim, današnja vladavina Nikolasa Madura ostala je u ćorsokaku sveta, konstatno pritiskana, blokirana i sankcionisana od Zapadnjaka, dok je sa druge strane dobijala vetar u leđa od Rusije, Turske, Kine, Irana i drugih zemalja u kojima ljudska prava i demokratija nisu baš nešto čime bi mogle da se pohvale.

Nikolas_Maduro
Ono što se trenutno dešava u Venecueli ne obećava nijedno bezbolno rešenje; FOTO: Flickr

Luisa Ortega, kako prenosi britanski Independent, još se 2017. godine pojavila u Hagu, gde je podnela žalbu, na osnovu 8.290 smrtnih slučajeva za koje kaže da su se dogodili između 2015. i 2017. od strane njihove Službe koji su dobijali naloge upravo od Vlade Venecuele.

“Nikolas Maduro i njegova vlada trebalo bi da plate za ove zločine protiv čovečnosti baš kao što moraju platiti za glad, bedu i teškoće koje su naneli venecuelanskom narodu”, rekla je ona novinarima, pa dodala: “Mi smo bili prisiljeni da se obratimo jednoj međunarodnoj organizaciji, jer u Venecueli nema pravde”.

Venecuela se ponovo našla u žiži javnosti u januaru ove godine kada su krenuli protesti. Učesnici koji traže smenu Madura rekli su da im je dosta hiperinflacije, nestašica hrane i lekova, kao i migracija zbog koje su brojne porodice podeljene. Za vreme Madurove kratkotrajne vladavine, milioni ljudi je glavom bez obzira pobeglo iz te zemlje koja je sve više i više tonula u pakao surovog preživljavanja.

Ono što se trenutno dešava u Venecueli ne obećava nijedno bezbolno rešenje, odnosno posledicu koje se neće fatalno odraziti po čitavu državu.

Vladimir_Putin_Nikolas_Maduro
Vetar u leđa od Rusije; FOTO: http://en.kremlin.ru

Madurov trenutni, a može se reći i poprilično jak oslonac, ostala je vojska koja mu je evidentno verna, budući da na svaki mogući način sabotira i guši proteste. Međutim, može se naslutiti da je Nikolas poprilično svestan da se njegov kraj bliži. Američke pretnje vojnom intervencijom počinju da budu sve ozbiljnije, dok ni unutrašnja pometnja naroda ne sme biti zapostavljena kao bitan faktor destabilizacije. Jer milioni ljudi, koji su silom prilika ostali da žive u Venecueli, trenutno se nalaze na ivici egzistenije, bez ikakve pomoći, lekova i hrane, ostavljeni na milost i nemilost lokalnih kabadahija i kriminalaca, koji ne prezaju od upotrebe samovoljne sile i okrutnosti, da bi očuvali svoju poziciju moći. A zna se kako je kada sirotinja ustane.

Trebalo bi takođe spomenuti da čitava Latinska Amerika više nema nikakve simpatije prema Madurovoj vlasti, već svim sredstvima pomaže izbeglicama koje više ne mogu da trpe nemoguće uslove za preživljavanje unutar takve zemlje.

Nažalost, Madurova nabeđenost i osionost podupirana od strane Rusije, Kine i Turske postaje sve teža za predviđanje, a prema svim izgledima predaja vlasti neće biti toliko laka. Sve u svemu, Venecuela se trenutno nalazi razapeta između straha od građanskog rata, invazije SAD,  kao i potpune odsečenosti od ostatka sveta. Sva tri scenarija zavise isključivo od Madurovog kockanja sa sudbinom Venecuele. Zato njegove reči “Ne verujte gringosima” govore sublimirano kakav on kraj iščekuje.

(Nikola Krstić)

WEB PREPORUKE

Leave a Reply

Your email address will not be published.