Mlitava i tunjava generacija rođena tokom devedesetih

Oduvek mi je bila ogavna ta polarizacija između “starijih” i “mlađih”, koja ti servira da su, razume se, stariji “pametniji, iskusniji i zreliji”, a mladi “glupi, naivni i povodljivi”.

Pogotovo ovde u Srbiji, gde smo zaglavljeni u vremenskom limbu, gde je evolucija odavno stala, gde se ništa pod milim bogom ne menja, već se samo trabunja, tupi i razglaba o tome ko je odgovoran i ko je kriv za ovu našu, bogo moj, vekovnu patnju koja se obrušila na naša nejaka pleća.



Postalo je zapravo već poprilično monotno i suvoparno pisati o tome koliko je ovde razum otišao bogu na istinu.

Međutim, mic po mic, i moja generacija, rođena tokom devedesetih, počinje da prebacuje teret ovoj rođenoj nakon dvehiljaditih kako su “plitki, asocijalni, nedruželjubivi i zombificirani”.

Da priča bude još ljigavija, upravo smo mi, takozvani milenijalci, uspostavili trend lajkovanja, šerovanja, kliktanja, sinovanja, skrolovanja, četovanja,  selfovanja, pravljenja lažnih profila, stokovanja i svega onoga što sada pokušavamo svim kukavičkim silama da prebacimo na mlađe od sebe kako oni to, kao, rade na neki mnogo gori način.



A zaboravljamo, moja malenksot i njeni vršnjaci, da smo zapravo mi, a ne oni, jedna gomila depresivne, apatične, razmažene i nezainteresovane dečurlije koja bi htela da ima “život bez obaveza”. Da radi od kuće, iz kreveta, iz kafića. Da frilensuje. Da mu bude sve kul. Sve opušteno. Da ne bude nikakve nervoze. Da mu nadređeni ne cupka nad glavom. Da šljakica može da se odradi i sutra. Da radno vreme bude zauvek fleksibilno. Da bude beskrajno slobodnih dana. I da se, dabome, uvek pronađe vreme da može da se cirne pivce u Cetinjstkoj ili Savamali.

A da sve na kraju bude upakovano pod kapom nebeskom i transparentno preneto na Instagram i Fejsbuk profil, jer, jelte, ako nisi na netu, ti zapravo ni ne postojiš.



Ali nije onda normalno tražiti od neke nove dečurlije da budu “socijalni” kada smo im upravo mi ostavili u amanet da vrediš onoliko koliko imaš lajkova na Fejsu ili pratilaca na Instagramu.

A i šta su nama naši matorci u nasleđe ostavili?

Šta je ta famozna generacija X ili Y, ili oni Baby Boomeri tako učinili, da naše živote učine boljim? Ceo vek su proveli u društvenoj šizofreniji. Arčili se oko granica, identiteta i ostalih iracionalnih trica i kučina.



A šta smo mi učinili povodom toga? Ništa, prihvatili smo tu baklju paraonidne mržnje, i sada pokušavamo svim snagama da je utrapimo mlađima od sebe da nastave ono što su naši preci započeli. Da umesto što lajkuju, šeruju, postavljaju storije na Instagramu, ili šta ja znam, nastave da preziru sve oko sebe.

Da uvek budu spremni za nova ludila. Drugačije psihoze. Da im od uživanja u mladosti budu bitnije pseudoistorijske bajke. Da im umesto interneta glavno izvorište znanja budu guslarske umotvorine. Da umesto sa svojim vršnjacima iz drugih zemalja se jurcaju i valjaju po festivalima, koncertima, kojekakvim dešavanjima, oni će da tupe o nebeskom carstvu i duhovnom ispunjenju.

I sada, naravno, mi, ubercool, mlitavi i tunjavi milenijalci rođeni tokom devedesetih pokušavaju da prenesu tu manijačku hipnozu na klince rođene nakon 2000. godine upravo zbog sopstvene frustracije i nemoći da prekinu to začarano kolo ludila iz kojeg već decenijama ne možemo da izađemo.

(Nikola Krstić)

WEB PREPORUKE

Komentar:

  1. I do pitanja “A i šta su nama naši matorci u nasleđe ostavili?” covek fino pisao i onda je uspeo sve da upropasti. “Da im umesto interneta glavno izvorište znanja budu guslarske umotvorine” – deca/ljudi treba da znaju svoje poreklo i tradiciju da bi mogli da ih razvijaju, unapredjuju,… Niko normalan ne treba i ne sme da zaboravi i otkine svoje korenje, jer onda ostaje da vene i umre.

Leave a Reply

Your email address will not be published.