Mislim da bi i mrtvog oživjela: Kako je Laza Kostić pisao pisma Nikoli Tesli zbog jedne devojke

Najlepša i najbogatija Srpkinja toga vremena, Lenka Dunđerski, poželela je da se uda za Nikolu Teslu. Laza Kostić piše Tesli o Lenkinoj želji, ali njegov odgovor je bio negativan. No Laza ne piše Tesli da je prelepa Lenka bila i njegova ljubavna opsesija, pa da je i svoju labudovu pesmu Santa Maria della Salute posvetio njoj.

U pismu Laze Kostića od 12. juna 1895. godine iz manastira Krušedola, on piše Tesli sledeće: „Hoću da Vas oženim… Djevojka koju sam Vam namijenio podobna je da savlada svaku ženomrzicu. Ja mislim da bi i mrtvog oživjela, da ne samo mrtvoga Don Huana, nego i mrtvog sveca zbilja. Onomad sam je gledao u manastiru kako cjeliva neke mošti, suhu ruku nekog sveca, pa, u zanosu od onoga tamjana i od one ljepote, čisto sam se začudio, kako da se ona mrtva ruka ne digne da je zagrli.
– Koji je to svetitelj? – zapitam kaluđera do mene.
– To nije svetitelj.
– Nego?
– To je svetiteljka, prepodobna majka Angelina.
– A? Sad razumem.
Kaluđer me pogleda kao da me je razumeo, ali znam da ne sluti moje misli. Do sad je odbila čitavu vojsku prosilaca. Roditelji su se zabrinuli: ima joj 24 godine, al’ ne biste joj dali više od 20. Otac je moj najbolji prijatelj… Dugo sam se trudio da dođem u brak, te jedvice
doznam šta je: Njen je ideal Nikola Tesla. Ja sam joj priznao da je to i moja davnašnja misao, ali mi je navijek bilo na umu, kako ste Vi do sad svu svoju ljubav posvetili svojoj velikoj ideji te nemate vremena misliti na žene, a kamo li na ženidbu…“

Lenka_i_Laza
Lenka Dunđerski, Laza Kostić; FOTO: Wikimedia Commons

„Ona može doneti otprilike jedan milion franaka. Ali joj otac tako stoji da bi mogao otvoriti zetu veresiju do jednog miliona dolara, ako zatreba…“

Pošto Tesla nije prihvatio ovu Lazinu ponudu , Laza Kostić mu opet piše iz manastira Krušedola, 4. septembra 1895. sledeće:

Dragi prijatelju,
Ako hoćete da Vam rečem po duši, ja se drugom odgovoru nisam ni nadao. A kad već govorim po duši, i kad se dobro pomislim valja mi priznati: na Vašem mestu ne bih ni ja drukčije. Najkrupniji razlog za Vašu ženidbu bio bi, da se ne satre seme koje rađa takve detiće. Prvo: ne može se niko sasvim pouzdati da će imati dece, i kad bi se oženio u najboljoj snazi, i kad bi uzeo najzdraviju devojku. Drugo: ko zna, kakva bi bila deca? Znamo da su najgenijalniji ljudi rađali nedonoščad, ili bar sasvim obične, svakidašnje mozgove, a to je – uz prkos Darvinovu prijatelju, francis Saltony („Hereditary Senina“) – sasvim prirodno: njihov je mozak toliko radio, da nije ništa ostalo za njihova m… – Pa, pomislićete samo, kad bi iza Vas ostalo dva-tri sina tupoglava, a još možda sa kakvom „moral insanity“ kako bi tu uludo mogli potrošiti  svu slavu svoje dične očevine, vukući po glibu najsvetije ime… Zato nemojte misliti ni sa kakvim „bolom“ na to da ste Vi „zadnji svoga roda…“ Jer, napokon, Vaše pleme, ne bi se moglo lepše završiti nego takvim eksperimentom… Kako sam Vam ipak poručio i preporučio ovu poruku, to je bilo da skinem s duše moju štićenicu, koja je zaista zaslužila najboljeg muža na svetu. (Ona nije nikad videla Vas glavom, al’ je videla Vašu sliku.)

Vaš odgovor čisto joj ne smem pokazati. Ona je do sad u Vama obožavala velikog izumitelja. A kad iz onog Vašeg pisma vidi da ste još nešto više, nego što ni ja sam do sad nisam znao, da ste Vi un grand inventeur doubl dum sharmant poete – bojim se da će poludeti. Ali, najzad, ja joj ne mogu pomoći. Stvar ostaje ipak jako zanimljiva, jer takve ljubavi još nije bilo: bili su Nero i Leander preko Helesponta, ali Nero i Leander preko Okeana – c’est la comble! Samo još jednu reč, da se bolje obavestimo: Ja znam da ima u Americi devojaka sa sto i više miliona franaka i da ste Vi vredan takvih; ali se dobro sećam kako ste Vi jednom prilikom rekli, kad biste se ženili, da biste uzeli Srpkinju. A drugo, te Vaše Amerikanke (n. pr. mis Vanderfild, valjda po prirodnom zakonu polariteta)… radije uzimaju što plesnivije kneževe jevropske, nego književna duha svoga kraja, pa makar se zvali Edison ili Tesla. Nadam se da ćete sad razumeti.

Nikola Tesla
Nikola Tesla; FOTO: Flickr

Posle tri meseca Lenka je umrla i Laza Kostić šalje Tesli njen posmrtni list ispod čijeg imena piše: „8. novembra posle kratkog i teškog bolovanja u 25. godini mlađanog joj veka u večnost se preselila.

Vidite, koliko sam se skanjivao i lomio, dok nijesam prekinuo, da Vam ipak pošaljem ovaj crni list. Meni je bila kao rođena sestra. Kao što vidite, neće ni Vaša biografija ostati bez romantike, najlepše al’ i najžalosnije…

Laza Kostić u nekoliko pisama moli Teslu za štampanje prevoda svojih književnih dela u Americi: „Bilo bi mi osobito drago, kad biste Vi mogli naći koga Amerikanca, koji bi moju malu Gordanu preveo na engleski, a najbolje bi bilo, kad bi se prikazala na kojoj velikoj pozornici u Njujorku, jer takve stvari i nijesu toliko za čitanje koliko za prikazivanje. Molim Vas, potražite bilo koga upravnika teatra, pokažite mu ocjenu od J. Lemetra u Journal du Debati koju Vam poslah sa knjigom. Recite mu da ste Vi, na osnovu te ocene, kupili od autora pravo predstavljanja za Ameriku…

U drugom pismu, piše Tesli:

Kad je najbolji kritičar francuski (misli na Lemetra – pr. a) preporučuje najboljem teatru Odeonu, tada je zaista može primiti koja scena na svijetu… Ja se nadam da će se stvar dopasti Amerikancima.. Mislim da bi to sasvim odgovaralo američkom ukusu.“

„Samo mi je da toliko zaradim, koliko je dosta da dođem do Vas i da provedem tamo sa Vama koji dan…“

U pismu iz 1902. godine Laza Kostić je od Tesle tražio da mu među iseljenicima skuplja pretplatnike za njegovu studiju o Zmaju. Na kraju pisma Laza piše, aludirajući na Markonija : „Kad god čitam o telegrafiji bez žice, navjek se ljutim na Vas gledajući gdje puštate kojekakve „Makarone“ da istrčavaju pred Vas kao onaj Carić u basni ispred Orlova krša…

Laza_Kostić_4
Laza Kostić; FOTO: Wikimedia Commons

Teslino pismo Lazi Kostiću u sasvim „srbiziranoj” verziji:

NJujork, 19. okt. 95.

Dragi prijatelju
Vaš list dobio sam nu ne ima- doh časa da Vam se javim. Evo i da- nas moram se obratiti na pesni- ka da Vam umesto mene odgovori.

„Sanjah nekoć divlji ljubavni žar,
Lepe uvojke, mirtu i rezednu sad!
„Odavno izbledeše i odleteše snovi,
Odlete čak i moje najdraže snoviđenje”

A kako nebih osetio neku bol kad ne mogu da rečem da mi nastavi

„Ostade mi samo ono što
poput divljeg žara
Izlih nekoć u rime meke”.

Tu utehu Vi imate. Sad — dozvolite da čestitam Vama i gospođi Kostić takođe! Pa da zaključim kao pravi internacionalni penzionista Doviđenja!

Vaš
Nikola Tesla

Preuzet odlomak iz monografije:
Nikola Tesla genije koji je obasjao svet“ autora Željka Sarića (str.268-271)

WEB PREPORUKE

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.