Marko Gangbanger Grihović za Editor: Potrebni su nam novi mladi, novi stari, novi bogovi

Beograd je postao grad u kojem sedam dana u nedelju u svakom satu može se pronaći mesto za izlazak. Sa jedne strane, nekima je to predivno, za druge je to zabrinjavajuće. Međutim, jedan od takoreći glavnih stubova beogradskog nightlife jeste Marko Grihović poznatiji kao Marko Gangbanger. Nije postojalo tih đuskavaca od Povetarca, preko pokojnog Perona, do današnje Štrafte gde Marko nije puštao muziku. Razgovarali smo sa njim o klabingu kao načinu života….




Možeš li da napraviš paralelu između klabinga danas i klabinga tokom tvog odrastanja?

Moje odrastanje uz klabing traje od početka devedesetih, tako da mu dođem kao svedok smena fazona i generacija, a opet ne znam za šta da se uhvatim kao parametar ’93, ’97, ’03, ’08, ali, ako baš hoćemo, onda je to kad sam bio klinac (početak i sredina devedesetih). Razlika je u tome što si imao r’n’r koji je prosto umro svuda pa i kod nas, elektronska scena menja klubove i bitažu, malo koketira s diskom, malo ne, u zavisnosti od dekade. Imaš sad taj hipsteraj i “sve prolazi fazon”, toga nije bilo. Tad je bila striktna hijerarhijska podela među mladima pa si imao rokere, zeldije, skinse… A narodnjaci su dobili silne podskupine ali, ruku na srce, sad su male mace u odnosu na pre. A i droge su se promenile, naravno, umesto LSD-a, trodona, horsa prešlo se na koks, spid i eks.


Šta za tebe predstavlja noćni život u Beogradu?

Noćni život inače je moj život, što ne znači da ne volim sunčan dan, dapače, al’ to sam živeo a sad od toga i živim. Što bi gospoda Iggy i Bowie rekli: “Nightclubbing we’re nightclubbing!”

Neki smatraju da je ovo poslednji čin dekadencije, dok neki misle da smo samo previše veseli, kako komentarišeš to što Beograd postaje sinonim za grad provoda?

Što je najgore ta teorija stoji, ovde se ljudi bolje zezaju nego po mnogim evropskim metropolama ali to ne govori o nama nego o tome kako su planetarno ljudi postali “pozeri iz rijalitija”, jer nove generacije ni za šta drugo i ne znaju. Prošlost je izbrisana, moderna produkcija je sve izravnala, ali ne bih ja od toga pravio preveliku dramu, nikakav kraj sveta se ne bliži, samo će neke generacije da prođu kroz život bez mozga, doći će neka nova renesansa; e sad kada, verovatno tome nećemo da svedočimo.

Domaći izdajnik, to sam ja

Šta se po tvom mišljenju dešava sa mladima u Srbiji?

Ništa što se ne dešava sa mladima po svetu; nema stava, nema želje da se menja sistem, sopstveni život, nema bunta, revolta… Dvorišta su sređena, isfotografisana a po gajbama haos. Potrebni su nam neki novi mladi, novi stari, novi bogovi…



Ovde se uvek ima za pivo i cigare, ali za ostalo ne. Šta po tebi taj mentalitet govori?

To smo mi, podanički mentalitet, tu nam spasa nema, trpimo svoje kao da su tuđi a tuđe kao da su naši. Umesto da ne trpimo nikog i ništa u životu a da budemo beskrajno uljudni i dobri jedni prema drugima, mi smo to obrnuli, pa sve trpimo a međusobno se glođemo… Građanska svest je malo iznad nivoa čovečije ribice. To je DNK “nebeskih naroda” ili, pre bih rekao, onih koji će nestati.

(Nikola Krstić)

WEB PREPORUKE

Leave a Reply

Your email address will not be published.