“Magična” gljiva je najsigurnija droga, tvrdi istraživanje

Global Drug Survey (GDS) otkriva koja je najsigurnija rekreaciona droga. To su, naime, gljive. Rezultati velikog istraživanja su zavisili o tome koliko je koriscnima puta trebalo da se ukaže hitna medicinska pomoć.

Ispostavilo se da su “magične” gljive odgovorne za najmanji postotak hitnih poseta bolnicama, nakon čega sledi kanabis na drugom mestu. LSD i kokain su na, zajedničkom, trećem mestu.

Brojevi su u proseku izjednačeni po polovima, ali u većini slučajeva žene su izložene većem riziku.

Kokain, meskalin, pilule, alkohol: Ovo su najlegendarniji muzički nastupi pod uticajem opijata

“Kombinovanje upotrebe gljive s alkoholom i upotreba u rizičnim ili nepoznatim okruženjima povećava rizik od štetnosti”, izjavio je osnivač GDS-a, psihijatar Adam Winstock.

Prema Winstocku, najčešći razlozi zbog kojih korisnici halucinogenih gljiva odlaze u bolnicu su slučajne povrede, panika, kratkotrajna zbunjenost, dezorijentacija i strah od gubitka razuma.

“U stvari, najveći rizik uzimanja gljiva je odabir pogrešne vrste i otrovanje”, dodao je Winstock.

Na drugom kraju studije slede metamfetamini, sintetički kanabis i alkohol. Oni su nosili najveću opasnost od završavanja na hitnoj. Ostavili su MDMA i amfetamine u sredini tablice.

Da li spiritualni turizam uništava ajahuasku?

Istraživanje je obuhvatilo 115.523 osobe iz više od 50 zemalja. Gotovo 10 hiljada učesnika izjavilo je da je u prošloj godini konzumiralo halucinogene gljive. Tek je 0,2% njih završilo u bolnici nakon toga.

To je bio najniži postotak u istraživanju, no istraživači žele da naglase da nijedna upotreba droga nije potpuno bezopasna. Postoji i mnogo drugih rizika povezanih s drogama koji vas ne moraju nužno odvesti u bolnicu.

Međutim, šteta od alkohola i cigareta predstavlja veću opasnost za zdravlje od ilegalnih droga, pokazao je tako veliki izveštaj o zavisnostima objavljeno u časopisu Addiction.

U izveštaju pod nazivom “Globalni statistički podaci o konzumiranju alkohola, duvana i ilegalnih droga” su korićeni podaci Svetske zdravstvene organizacije (WHO), UN-ove kancelarije za zloupotrebu droga i Instituta za procenu podataka o zdravlju. Sabrane su tako relevantne informacije iz gotovo celoga sveta.

Podaci pokazuju kako je globalno oko 18 % ljudi prošle godine svakodnevno konzumiralo čak 60 grama alkohola, a 15 % ih je svakodnevno uživalo u duvanskim proizvodima. Oko 3,8 % ih je reklo da je tokom godine koristilo marihuanu, 0,77 % ih je uzimalo amfetamine, 0,37 % opijate, a 0,35 kokain.

Revolucija opojnih supstanci: SAD na pragu legalizacije “magičnih” pečuraka?

Najokoreliji korisnici velikih količina alkohola evidentirani su u središnjoj, istočnoj i zapadnoj Europi, gde se godišnje pije između 11 i 12 litara čistog alkohola, u odnosu na 6 litara koliko ih se konzumira po glavi stanovnika drugde u svetu. U istim je područjima zabeležena takođe najveća stopa svakodnevnog uživanja u duvanu. Reč je o oko 21 do 24 % ukupne populacije.

U izveštaju se navodi kako je 2015. godine oko 63 miliona ljudi u svetu bilo zavisno o alkoholu, dok je oko 20 miliona ljudi bilo zavisno o marihuani pa njih 17 miliona o opijatima.

Kada je reč o zavisnosti o marihuani ili opijatima, ona je triput veća kod populacije Sjedinjenih Država i Kanade (posebno u severnoameričkim regijama s visokim prihodima), nego što je to slučaj u ostalim delovima sveta.

Najveća stopa smrtnosti se povezuje s pušenjem. Na svakih 100.000 smrtnih slučajeva 2015. godine, 110 ih je bilo povezano s pušenjem, dok je samo 33 s konzumiranjem alkohola, a 7 s uzimanjem ilegalnih droga.

Stručnjaci su takođe izračunali koliko su godina života izgubili oni koji su umrli zbog prekomerne upotrebe droga, lekova, alkohola i zavisnosti o duvanu.

U pitanju je globalno merenje takozvanih “godina života prilagođenih nesposobnosti” (DALY – disability-adjusted life years), povezanih s nekom bolešću, u stvari se radi o ukupnom broju godina proživljenih s nesposobnošću i izgubljenih zbog bolesti.

Taj način merenja je razvijen devedesetih godina za poređenje ukupnog zdravlja i očekivanog životnog veka u različitim zemljama. Meri se ukupan teret bolesti, izražen u brojci izgubljenih godina usled raznih bolesti, invaliditeta ili privremene smrti.

Ketamin – lek koji sprečava suicid

Ustanovljeno je kako zloupotreba duvana ljude stoji 171 miliona DALY-ja, u odnosu na 85 miliona DALY-ja kojih otpada na zloupotrebu alkohola a zatim 28 miliona DALY-ja za korišćenje ilegalnih droga i opijata.

“Zloupotreba alkohola i pušenje odnose više kvalitetnih godina života pojedincu od ilegalnih droga globalno, ali i u većini regija posebno”, piše u izveštaju.

Naučnici ističu kao najveći zdravstveni teret – pušenje, no negativne posledice zloutreba ilegalnih droga su verovatno potcenje, jer je pristup stvarnim podacima ograničen.

“Potrebne su bolje standardizovane i rigoroznije metode prikupljanja kao i razvrstavanje podataka i izveštaja o njima da bismo mogli preciznije da procenimo povezanost između zdravstvenog stanja pojedinca i upotrebe štetnih supstanci širom sveta”, smatraju naučnici.

(Editor.rs)

WEB PREPORUKE

Leave a Reply

Your email address will not be published.