Ljubomir Dimitrijević za Editor: Kroz šta je sve prošao ansambl “Renesans”

Intervju sa jednim od osnivača ansambla „Renesans“ , prof. mr Ljubomirom Dimitrijevićem protekao je u sjajnoj atmosferi i onim osećajem stečenog znanja, sa kojim napustite razgovor sa dobrim sagovornikom.



PROČITAJTE I:

Zar je i moj brat bio san? Životna ispovest Dobrice Erića

Bože, uzmi ove antivakcinaše, vrati nam masone i bosanske piramide


 

Kratka biografija ansambla „Renesans“

Ansambl „Renesans“ je naš prvi specijalizovan ansambl za istraživanje i interpretaciju muzike srednjeg veka, renesanse i baroka na istorijskim instrumentima. U najvećoj meri je doprineo afirmaciji rane muzike na prostorima bivše Jugoslavije i stvorio veliki broj ljubitelja ove vrste muzike. Kroz svoju bogatu koncertnu i diskografsku delatnost, naročito u inostranstvu, već decenijama predstavlja ambasadora kulture i muzičke umetnosti. Ansambl „Renesans“ je srpski brend, sinonim za oživljavanje muzike davno prohujalih vekova. U 2019.godini beleži svoju pedesetu godinu, nijednog trenutka neprekinutog postojanja i delovanja.

Kratka biografija prof. Mr Ljubomira Dimitrijevića

Ljubomir Dimitrijević je završio Muzičku akademiju – flauta u Beogradu 1973. godine. Na istom fakultetu je i magistrirao 1976. godine u klasi prof. Jakova Srejovića. Kao profesor flaute radio je u MŠ „K. Manojlović“ u Zemunu, MŠ „Josip Slavenski“ i Akademiji lepih umetnosti u Beogradu. Autor je udžbenika: Škola za flautu – 4 knjige, Škola za blok flautu, Škola za frulu, Duvački instrumenti srednjeg veka i renesanse i knjige o istorijatu flaute – „Živeti sa flautom na usnama“. Jedan je od osnivača ansambla „Renesans“ i osnivač ansambala „Ars nova“, „Joculatores Slavenses“, „Flauto dolce“, „Slatka frula“ i konsorta flauta „Jakov Srejović“. Dobitnik je nagrade UMUS-a za životno delo 2017 godine.

Kakvi su bili počeci ansambla „Renesans“?



– U proleće 1969. godine nas trojica Miomir Ristić, Dragan Mlađenović i ja, završavali smo srednju muzičku školu i pripremali se za prijemni ispit na Muzičkoj akademiji. I pored stečenog znanja i vere da smo od septembra već studenti (što se i dogodilo), ipak sva trojica smo osećali da nam nedostaju praktična saznanja o muzici srednjeg veka i renesanse. Od starijih kolega imali smo informaciju da ni u programima koji se izučavaju na Muzičkoj akademiji ništa nije bolje. Mladi, radoznali, hrabri i iznad svega odlučni da sami učinimo nešto što će nam omogućiti da bolje upoznamo muziku koja je nastajala od XII-og do XVII-og veka, počeli smo da na svojim instrumentima, blok flauti, gitar-lauti i violončelu sviramo notne zapise iz naših udžbenika o istoriji muzike. Priključile su nam se i naše koleginice Iskra Uzelac, na violini i Dušica Obradović sa svojim divnim nežnim glasom. Tako smo postali grupa i kako je bilo proleće, sve se oko nas budilo i cvetalo, odlučili smo da se zovemo ansambl „Renesans“, po epohi koja je najznačajnija u kulturnoj istoriji evropske civilizacije.

ansambl-renesans
Foto: Željko Sarić

Šta Vas je privuklo toj ranoj muzici?

– Pre svega doba u kome je ta muzika nastajala. Srednji vek – epoha trubadura, viteških ideala, krstaških pohoda, putujućih svirača i žonglera. Renesansa – epoha moćnih vladara, velikih dvorskih kapela, vreme obnove antičke umetnosti, Leonarda da Vinčija, Mikelanđela, Šekspira… i muzika koja verno opisuje sve te burne vekove. Arhaična, tajnovita, ali tako skladna, savršeno harmonična, u starim modusima. Sve je to na nas delovalo nekom silovitom snagom i neodoljivom privlačnošću. Sa svakom novom pesmom ili igrom otkrivali smo za nas jedan novi svet, prepun lepote, uzvišenog mira i vanvremenske radosti. I vrlo brzo smo osetili da bez te radosti, traganja i želje da još više uronimo u svet rane muzike, naše dalje bavljenje muzikom neće imati pravi smisao.



Kako Vas je prihvatila publika, budući da je to bila potpuno nova vrsta muzike na javnoj sceni?

Već na samom početku, posle našeg prvog celovečernjeg koncerta koji je održan 14. januara 1970. godine u Galeriji fresaka u Beogradu i posle prvih u seriji koncerata u Studentskom kulturnom centru, po brojnoj publici koja je prisustvovala tim koncertima, znali smo da smo veoma prihvaćeni. Da li zbog neobičnih instrumenata, za ondašnje slušaoce arhaičnih melodija, naše mladosti i potpune posvećenosti radu i interpretaciji, kostimima koji su stilski prevazilazili epohe, publika, pogotovo ona mlađa, masovno je dolazila na naše koncerte. Bilo je istina, znatno manje i onih koji su sa čuđenjem, pa čak i sa dozom nepoverenja, pratili prve godine delovanja ansambla „Renesans“ ali i te „neverne Tome“ su vrlo brzo shvatile da su u zabludi i da su klinci iz „Renesansa“ svojim angažovanjem i „zrncem ludosti“ u muzički život Jugoslavije ugradili ugaoni kamen koji je nedostajao.

ljubomir-dimitrijević
Foto: Željko Sarić

Kako ste nabavljali instrumente, notne zapise i kostime?

– U to vreme, ranih 70-ih godina prošlog veka u Evropi je bilo malo radionica u kojima su se pravili instrumenti prema sačuvanim originalima iz srednjeg veka i renesanse. Nabavljali smo kataloge, iz njih birali instrumente koji su nam bili potrebni, pismom naručivali i sa nestrpljenjem očekivali neki put i po godinu dana da nam odabrani instrument stigne. Ručno izrađeni instrumenti su bili veoma skupi, ali naša velika želja i ljubav da sviramo na istorijskim instrumentima i nabavimo sve na čemu se sviralo u srednjem veku, renesansi i baroku, podrazumevala je da za nas nije bilo nepremostivih prepreka. Punih 11 godina, do početka 80-ih godina nijedan član ansambla, nas preko 40 , nije uzeo nijedan honorar. Sav dobijen novac je išao u jednu kasu iz koje smo plaćali kupljene instrumente. Zahvaljujući tome danas je ansambl „Renesans“ u posedu gotovo kompletnog instrumentarija iz epoha srednjeg veka, renesanse i baroka, što omogućava članovima ansambla da svaki program publici predstave u autentičnom, istorijskom zvuku. I do notnih zapisa smo dolazili na isti način. Naručivali smo zbirke i naslove koji su nam bili potrebni i to činimo i danas. Bilo je i naših kolega koji su znajući za našu ljubav i sami donosili iz inostranstva knjige, note, priručnike i časopise koji su za temu imali ranu muziku. Danas imamo bogatu nototeku koja je prava riznica za stvaranje novih programa.

Koji su Vaši prvi značajniji nastupi i gostovanja?



– Posle niza koncerata u Beogradu, prvi značajni nastupi ansambla „Renesans“ su bili 1975 godine u Zadru na prestižnim Muzičkim večerima u Sv. Donatu i Franjevačkom samostanu na Dubrovačkim letnjim igrama. Usledila su gostovanja u Zagrebu, Sarajevu, Banja Luci, Splitu i prva gostovanja u inostranstvu, u Francuskoj i Finskoj. Ansambl „Renesans“ je održao preko 4000 koncerata u Nemačkoj, Austriji, Španiji, Portugaliji, Italiji, Švedskoj, Belgiji, Holandiji, Grčkoj, Mađarskoj, Bugarskoj, Rumuniji, Čehoslovačkoj, Rusiji, Alžiru, Kipru, Siriji i širom Jugoslavije. Zahvaljujući velikom broju koncerata i nastupa za Muzičku omladinu „Renesans“ je promovisao ranu muziku, stvorio veliki krug ljubitelja ove vrste muzike i bio nadahnuće i uzor mnogima koji su i sami počeli da istražuju i interpretiraju muziku srednjeg veka, renesanse i baroka. Za 50 godina postojanja i rada kroz ansambl je prošlo 150 muzičara i svaki od njih je svojim predanim radom i velikim trudom doprineo ugledu i renomeu koji „Renesans“ ima u Srbiji.

Kakva je bila Vaša diskografska aktivnost?

– Pored koncertne „Renesans“ je u okviru diskografske delatnosti za svojih pet decenija objavio u izdanju PGP RTS pet LP-a, a u izdanju nemačkih izdavača šest CD-a. U jubilarnoj pedesetoj sezoni u izdanju Maestro internacional objavljen je CD Srpske igre iz Levča i kompilacija dvostruki CD “Najbolje od ansambla Renesans”. Radeći u pozorištu i na filmu ansambl je dao doprinos i u srpskoj pozorišnoj i kinematografskoj umetnosti.

ansambl
Foto: Željko Sarić

Kako je ta muzika uvođena u muzičko školstvo Srbije?

– Posle 25 godina postojanja i rada ansambla „Renesans“, brojnih koncerata, turneja, snimanja, shvatio sam da ipak nešto važno nedostaje. Na pitanje gde i kako se mogu obrazovati mladi muzičari čije je interesovanje rana muzika, nije bilo odgovora. Sa gospođom Nadom Lenasi koja je tada bila muzički savetnik u Ministarstvu prosvete pokrenuo sam inicijativu da se izučavanje rane muzike uvede u muzičko školstvo Srbije. Napravio sam program i plan rada koji je objavljen u Prosvetnom glasniku u oktobru 1994. godine. Tada je osnovan i Odsek za ranu muziku u muzičkoj školi „Josip Slavenski“ u Beogradu i mi članovi ansambla „Renesans“ postali smo predavači. Od tada naše znanje i iskustvo prenosimo na mlade. Za sve nas je to veliko zadovoljstvo i razlog da verujemo da će rana muzika kod nas i dalje biti predmet interesovanja mladih muzičara. Uostalom, sada su članovi „Renesansa“ šest muzičara koji su ponikli na Odseku za ranu muziku i oni su potvrda da „Renesans“ ima budućnost.



Kako i sa kojim ciljem je osnovan centar za ranu muziku „Renesans“?

Sledeći korak je bio i osnivanje Centra za ranu muziku „Renesans“ koje je usledilo 2004. godine. Centar okuplja sve koji imaju interesovanje za ranu muziku. Delatnosti Centra su raznovrsne, jer pored koncertne, uspeli smo tokom proteklih godina da ostvarimo i izdavačku delatnost, kao i istina skromnu diskografiju, koja je pružila priliku mladima da steknu određena iskustva i u toj oblasti. Dok je bilo potrebe pri Centru je više godina bitan trag ostavio i ansambl „Flauto dolče“.

Kakvi su Vam planovi za budućnost ansambla „Renesans“? Da li imate podmladak ansambla?

– Namera nam je da i dalje uporno i istrajno afirmišemo ranu muziku u svim sredinama, širimo krug ljubitelja starog zvuka i mladim članovima, sa kojima sada zajedno nastupamo, ostavimo što bolju osnovu i uslove za dalji razvoj i napredak. Kao i nama, na početku davnih sedamdesetih, ni njima danas u ovoj izobilnoj ponudi neće biti lako, ali znamo da su pored našeg znanja, iskustva, ljubavi i entuzijazma, stekli snagu i odlučnost da na tom putu, bez obzira na sve prepreke i poteškoće, idu napred, jer samo tako čudesna muzika prohujalih vekova i dalje postoji i tako će ansambl „Renesans“ i dalje biti sinonim novog rađanja i preporoda večitih duhovnih vrednosti.

(Autor intervjua i fotografija: Željko Sarić)

WEB PREPORUKE

Leave a Reply

Your email address will not be published.