Lepota kao narkotik za ljudski mozak

Ljudska potreba za gledanjem onog što je lepo utiče na to kojeg partnera ćemo odabrati, a novo istraživanje ukazuje na to da dobar osećaj kao nagrada dolazi od mozga. Naime, naučnici su otkrili da privlačnost stimulira isto područje mozga kao i morfijum, prenosi Seeker.

„Baš kao i ukusna hrana ili dobra muzika, biti vezan na nekoga, poput romantičnog partnera, korisno je za ljude”, rekla je istražiteljka studije Olga Chelnokova, psihološkinja na Univerzitetu u Oslu u Norveškoj.



Naklonost i želje nisu ista stvar. Naklonost opisuje privlačnost prema nečemu, a želje opisuju motivaciju da nešto posedujemo. Opoidni sistem deo je mozga koji kontroliše „naklonost”. Povezan, ali različit, dopaminski sistem kontroliše „želje”.

Nauka je dala odgovor zašto Spajdermen ne može da postoji

Većina istraživanja o ljudskoj privlačnosti rađena je skeniranjem mozga pasivno, dakle bez upotrebe droga. A mnoge kasnije studije rađene su na životinjama, a ne ljudima”, rekla je Chelnokova.

Chelnokova i njene kolege pribavili su 30 zdravih muškaraca za njihovo proučavanje. Istraživači su nekim muškarcima dali morfijum, koji aktivira receptore u opoidnom sistemu, a drugima su dali supresor opioida.

Naučnici su muškarcima dali fotografije ženskih lica koja variraju u atraktivnosti, a muškarci su fotografije mogli prelistati brzinom kojom su hteli. Naučnici su zatim zamolili ispitanike da ocene koliko im se sviđalo svako lice i izmerili su im vreme koje su potrošili na svako od njih.

Učesnici koji su dobili morfijum ocenili su najobjektivnija atraktivna lica vrlo visoko. Osim toga, takvi ispitanici proveli su više vremena na gledanje slika s najprivlačnijim licima i manje vremena na gledanje neatraktivnih lica, što upućuje na to da su hteli još više atraktivnih.

Zašto ljudi masovno umiru na Mont Everestu?

S druge strane, muškarci koji su uzeli supresor opioida pokazali su manju naklonost i manje želje – oni su ocenili atraktivna lica nižom ocenom i pregledavali su ih kraće vreme.



Dakle, opioidni sistem može pomoći ljudima odabrati najboljeg partnera stvaranjem osećaja nagrađivanja kada vidimo atraktivne osobe, a neprivlačne kolege čini manje poželjnima.

Sa druge strane, biti „pijan od ljubavi” više je od puke pesničke metafore. Oksitocin, poznat i kao „hormon ljubavi”, može imati posledice koje su neverojatno slične onima nakon konzumiranja alkohola, prenosi IFLScience.

Oksitocin se oslobađa tokom porođaja i pomaže majkama da se povežu s decom. Takođe, pokazalo se da se njegov nivo povećava i prilikom ljubljenja, ali i tokom drugih aktivnosti povezanih s romantičnom ljubavlju, a može povećati i nivo saosećanja i poverenja.

Međutim, načini na koje oksitocin deluje, suzbijajući prefrontalne i limbičko-kortikalne krugove, slični su učincima kakve ima alkohol.

Ljubav kao oblik zavisnosti

Veza između tih dveju hemikalija već je utvrđena prilikom potrage za tzv. tabletom za trezvenost, a dr Ian Mitchell sa Univerziteta u Birminghamu pitao se kolika je ta sličnost.

Mislili smo da je ovo područje vredno istraživanja pa smo izvukli postojeća istraživanja o učincima oksitocina i alkohola, i pronašli neverovatne sličnosti između ta dva spoja”, rekao je Mitchell. Njegovi rezultati objavljeni su u časopisu Neuroscience & Biobehavioural Reviews.



„Čini se da su usmereni na različite receptore u mozgu, ali uzrokuju zajedničke akcije na GABA receptorima u prefrontalnom korteksu i limbičkim strukturama. Ti neuronski krugovi kontrolišu kako reagujemo na stres ili anksioznost, posebno u situacijama kao što su intervjui za posao ili možda skupljanje hrabrosti da nekoga ko nam se sviđa pozovemo na piće. Spojevi poput oksitocina i alkohola mogu da učine da ove situacije izgledaju manje zastrašujuće”, nastavio je Mitchell.

Aplikacije nas špijuniraju: Otkrivaju lokaciju, nadgledaju kontakte…

Laboratorijski testovi pokazali su da volonteri koji su uzeli oksitocin nazalno nisu, primera radi, izgubili sposobnost hodanja duž ravne crte ili artikulisanja jasnih izjava, ali postali su agresivni, hvalisavi, skloniji preuzimanju rizika, pa čak i pokazivanju većeg nivoa zavisnosti. Štaviše, daleko od toga da je to univerzalna „ljubavna droga” koja utiče na nas tako da poželimo zagrliti celi svet – ljudi koji uzimaju oksitocin postaju skloniji da diskriminištu one koje ne vide kao deo njihovog kruga prijatelja.

„Ne mislim da će doći vreme kada će se oksitocin koristiti kao socijalna alternativa alkoholu. Ali to je fascinantno neurohemijsko otkriće koje ima mogućnost primene u lečenju psiholoških i psihijatrijskih stanja”, zaključio je koautor studije dr Steven Gillespie.

(Editor.rs)

WEB PREPORUKE

Leave a Reply

Your email address will not be published.