Kako je nekada najtalentovaniji fudbaler sveta završio u Vojvodini

Leta 2007. godine Južna Koreja je bila domaćin Svetskog prvenstva za igrače mlađe od 17 godina. Koplja su ukrstili Gana i favorit za osvajanje turnira Nemačka, koja je u svom sastavu imala asove poput Tonija Krosa i Sebastijana Rudija. Ipak, jedan mali Afrikanac je ugrabio centar pažnje. Bilo je to ključnih 90 minuta u karijeri Sedika Adamsa, bivšeg igrača Vojvodine.



Njegov sjajan nastup pred 7.500 gledalaca bio je samo početak za tada sjajnog tinejdžera. Do kraja turnira je ukupno postigao tri pogotka, a njegova reprezentacija završila je na četvrtoj poziciji. Interesovanje za njegove usluge napraslo je poraslo, a u trci je trijumfovao Atletiko Madrid. Adams nije krio da je najbolji dan u njegovom životu bio kada je potpisao za Jorgandžije. On se prisetio tih dana u razgovoru za “Sportbible“.

Nekoliko nedelja posle završenog Mundijalita proglašen je za najtalentovanijeg igrača sveta u izboru “World Soccer Magazine-a“, i to ispred igrača poput Serhija Aguera, Gereta Bejla, Karima Benzeme, Anhela di Marije, Huana Mate, Ivana Rakitića…

12 godina kasnije sa nevericom se priseća ovog velikog priznanja.


Da budem iskren, bio sam iznenađen jer tokom Svetskog nijednom nisam poneo nagradu za igrača utakmice, a nisam bio ni najbolji strelac. Završili smo kao četvrti, a ja sam čak propustio i duel za treće mesto. Ipak, kada sam video listu, bio sam veoma ponosan – priča napadač.

Posle potpisa za Atletiko odigrao je 22 meča za rezerve, na kojim je postigao devet golova i tako se dokazao i počeo da trenira sa prvim timom.

U Madridu su tada igrale velike zvezde. Tu su bili Dijego Forlan i Kun Aguero, a jednom sam sa njima zaigrao u Kupu Kralja. To je bio prelep osećaj. Kada sam bio klinac, sve sam ih gledao na TV-u, a trening sa njima je bio ispunjenje sna.

Sve je išlo na njegovu vodenicu, ali onda je nastao problem sa njegovim ugovorom i FIFA ga je suspendovala na četiri meseca. 

Pre prvenstva u Južnoj Koreji potpisao sam predugovor sa Etoal du Sahelom (Tunis), ali rečeno mi je da je on nevažeći jer sam bio premlad. Moji roditelji su želeli da se posao ostvari, pa je moj otac otišao u klub i potpisao papire bez mog znanja i tu su nastali problemi jer sam faktički bio igrač dva kluba. Zbog toga sam suspendovan.



On je pored suspenzije morao da plati i 160.000 tuniških dinara, što je duplo više nego što je Etoal platio obeštećenje za njega.

Bio je to težak udarac. S obzirom da nije igrao ispao je iz ritma i bio je sve dalje od prvog tima Atletika. A potom je došao u Srbiju…

Prešao sam iz Madrida u Vojvodinu kako bih dobio šansu da igram. Takođe nisam želeo da izgubim mesto u reprezentaciji, a bio mi je potreban i novi izazov i igranje u vrhunskoj ligi. Vojvodina mi je garantovala minute, a takođe je nastupala i u kvalifikacijama za Kup UEFA. I prihvatio sam.

On se u našoj zemlji zadržao samo šest meseci.



Saradnja nije bila uspešna pa sam se vratio u Etoal du Sahel. Bili su očajni u nameri da me dovedu i na kraju se to i desilo.

Adams je u Tunisu postigao 15 golova, a fudbalsku sreću je tražio i na tursko delu Kipra, kao i Bliskom istoku, da bi se na kraju vratio u domovinu, u kojoj i dalje nastupa.

(Editor.rs)

WEB PREPORUKE

Leave a Reply

Your email address will not be published.