Kad udari priroda: 536. je najgora godina u istoriji čovečanstva

Na leto 536. godine veliki i neobični oblak pojavio se na nebu iznad većeg dela južne Evrope, severne Afrike i zapadne Azije. „Pokrov od prašine“ Mediteran i širu regiju zavio je u hladnoću i tamu.



O tome je pisao i vizantijski istoričar Prokopije, koji je zapisao kako je „Sunce bilo bez svog sjaja, više kao mesec, celu godinu“. Pisao je i o tome koje su bolesti i kakvi su ratovi niknuli u toj, doslovno mračnoj eri, prenosi hrvatski „Ekspres“.

Sirijski pisar opisivao je „mračno sunce i mesec, i nemirno more“, a Kelti u Irskoj pisali su o „gladi i nedostatku hleba“.

Godinama su se naučnici pitali šta je „promenilo klimu“, a moderna istraživanja imaju različite teorije.

Čini se kako je većina severne hemisfere bila „pod oblakom“. Studije godova stabala između 536. i 551. godine pokazuju usporeni rast u Kini, Evropi i Severnoj Americi.

Manje solarne radijacije uzrokovale su niže temperature i abnormalno vreme. Za ljude je to značilo glad, kao i političku i socijalnu krizu, pa zato ne čudi da je 536. godina proglašena najgorom godinom u istoriji čovečanstva.



Specifične su se stvari događale koje su vezane uz „oblak“, ako ga uopšte tako možemo nazvati. Smrtonosna pandemija, poznata kao „Justinijanova kuga“, poharala je Vizantsko carstvo između 541. i 542. Umrla je gotovo trećina populacije.

Godine 536. u Kini je bila suša i vladala je glad koja je rezultirala velikim brojem smrti, a postoje i zapisi o „žutoj prašini koja je padala kao sneg“. Koreja je stalno imala oluje i potope, a u Mesopotamiji je padao sneg.

Arheološki dokazi pokazuju kako je Skandinavija bila posebno jako pogođena. Čak 75 odsto sela u Švedskoj je napušteno tih godina. Jedna je teorija kako je upravo to podstaklo Vikinge da traže plodniju zemlju u drugim delovima Evrope i još dalje.



„Sunce je crno, zemlja guta more, zvezde padaju s neba“, kaže jedna njihova pesma.

Neobično vreme možda je uticalo na istorijske trendove. Među njima je selidba mongolskih plemena na zapad, pad Persije i uspon i širenje islama.

Tekst iz 1944. godine: Došao je kraj mitu o nemačkoj moći

Neki istoričari kažu i kako je to formalni prelaz iz antike u „mračni“ srednji vek. Kako god bilo, vreme je radikalno uticalo na populaciju.



Šta je moglo da uzrokuje takvu dramatičnu promenu u klimi? Stručnjaci su podeljeni, i možda nikada nećemo znati pravi odgovor. Jedna je teorija da je klima promenjena radi erupcije vulkana u centralnoj Americi. Rezultat toga je mogao biti sloj pepela i prašine koji pokriva većinu planeta.

Druga teorija navodi kako su bile dve erupcije, jedna 536. a druga 540, piše „Vintidž njuz“, što je uzrokovalo mrak i hladnoću širom planete. Oblaci od dima su se rapidno širili iznad planete.

Dokaza o radikalnoj ali kratkoročnoj promeni klime ima i na Severnom i Južnom polu. I na Antarktiku i na Grenlandu, depoziti sulfata datiraju iz sredine 6. veka.

Treća teorija kaže kako je možda meteorit izazvao promene klime.

Stručnjaci misle da su manje šanse za to nego za vulkanske erupcije.

(Editor.rs)

WEB PREPORUKE

Leave a Reply

Your email address will not be published.