Kad se sretnu Cane Partibrejker i Lemmy iz Motorheada

Kakvo je mišljenje stekao Lemmy o Partibrejkersima?

Vreme kada je rock’n’roll vladao svetom odavno je iza nas, međutim, Jugoslaviju taj talas uopšte nije zaobišao, stoga je tvrdokorni Motorhead je posetio u nekoliko navrata. O jednom od tih spektakularnih koncerata pisali su 1990. godine David Vartabedijan i Vojislav Pantić za Pop rock. Riznica Yugopapir je taj tekst sačuvala od zaborava, a Editor ga odatle prenosi. Rock’s on!


Zamislite ovo: koncert sa Motorhead bio je promocionalni koncert Partibrejkersa u Beogradu!



Duboko sam začuđen činjenicom da su Partibrejkers, i pored silne medijske frke koju su izazvali poslednjim albumom, još uvek nesigurni u sebe. Što je najinteresantnije, takav način ponašanja uopšte nije karakterističan za brdoviti Balkan, a upravo zbog bezgraničnog optimizma raznih Merlina, Valentina i ostalih, novinari su u nelagodnoj situaciji da moraju da prisustvuju svakojakim kvazi-spektaklima.

Partibrejkers su, uostalom, po mnogo čemu atipični za yu-rock’n’roll. O njihovoj skromnosti i neozbiljnosti (ali u pozitivnom smislu) najrečitije govore intervjui koje daju, a, konačno, i manifestacije u koje se upuštaju (poput ove).

O samom nastupu – sve najbolje…

Preamplificirani bas (Mune) i uvek agresivna gitara (Anton) sasvim su dovoljan razlog da se i onaj deo publike koji je došao isključivo zbog heavy metala a la Motorhead zadovolji.

Fanovima Brejkersa pružena je prilika da čuju ono esencijalno iz dosadašnje karijere benda, te, na moju intimnu radost, i “Mesečevu kćer” i “Uličnog hodača”, koje su po formi svakako kompleksnije i čije je uvrštavanje u ovakav digest repertoar predstavljalo iznenađenje, a koje su na moćnom razglasu zazvučale čvrsto i dobro.

Definitivno ostaje jasno da PB mogu dobro funkcionisati i u halama, uz dobar razglas, naravno, i (eventualno) još jednog gitaristu, kako bi jedan od najboljih yu-rock gitarista Anton dobio više slobode.



Nadam se da će Brejkersi posle ovoga konačno shvatiti da ovakvu halu mogu napuniti i sami…


Posle prošlogodišnjih incidenata u Ljubljani, Motorhead su se ipak smilovali na jugoslovensku publiku. Kao što se i očekivalo, u Beogradu je bilo najviše publike (oko pet hiljada), što će reći da su fanovi jedva dočekali neki inostrani heavy bend.

Meni je ovo bio četvrti put da ih gledam, tako da sam tačno znao šta mogu da očekujem od koncerta. Motorhead i dalje, posle trinaest godina života na r’n ’r sceni, nude publici glasan, energičan i ubojit rock. Baš u takvoj atmosferi protekao je i ovaj koncert.



Odmah na početku sve nas je zapljusnula lavina jakog zvuka i neuništivi hrapavi Lemijev glas. Vurzel i Kembel (Wurzel, Campbell) zvučali su isuviše prljavo čak i za moj ukus. Opštem bombardovanju publike doprineo je i povratnik u redove motorne glave Filti Tejlor (Philthy Taylor).

Motorhead su svirali sve veće hitove, čak i tri nove stvari, i posle sat i desetak minuta oprostili se od publike. Normalno, to nikome nije bilo dovoljno, pa je bend vraćen na bis dva puta, da odsvira svoje ubedljivo najbolje stvari, “Bomber” i “Ace Of Spades”.

Scenski, Motorhead su delovali anemično. Doduše, oni su engleski bend i njima je svirka važna, ali malo akcije na sceni dobro bi im došlo.

Ovako, meni je sve ličilo na dobro odrađenu tezgu. Šteta što kod nas ne dolaze neke veće grupe, pa da publika vidi kakvi se koncerti rade, jer, ovo je ipak bio jedan prosečan koncert benda koji je bio izuzetno značajan za razvoj današnje heavy/thrash scene. Pa eto… kad nema boljih…

NAJŽEŠĆI KUČKIN SIN: Jedan je Lemi Kilmajster, rođen da gubi, nije hteo da živi večno, a postao je besmrtan


Kakvo je mišljenje stekao Lemmy o Partibrejkersima?

– Dobri su, mnogo su bolji od nekih predgrupa koje smo imali van Jugoslavije, zvuče jako, onako, pravi rock’n’roll sa rhythm’n’bluesom, imaju dosta snage. Jedino mi se ne dopada kako izgledaju, ja mislim da pevač ne može onako da izgleda.

(Editor.rs)

WEB PREPORUKE

Komentari:

  1. Mala ispravka, -rocks on, a-a, ne moze nikako, rock’s on ili rock on, e to ima smisla, pa posto mi je engleski maternji, cisto savet, no hard feelings, but first check your knowledge before you throw around phrases that are sensless….i , ako vec pises o muzici, probaj da budes objektivan, , posto Antona licno poznajem duze od 50 godina, ni u kom smislu, pored Baneta Jelica, Petra Jelica, Borka, Anton ne moze da bude najbolji gitarista u zemlji….on je svoj vrh dostigao u trecem razredu gimnazije kad je zbog gitare ponavljao godinu i posle toga apsolutno nije ni pedalj odmakao….druga gitara, to moze da kaze samo neko ko nikad nije svirao i ne razume sustinu muzike, druga gitara je postojala u partibrejkersima pa su sami uvideli da je suvisna, you forgot that period?…uzgred Antonom uzor i stil je oduvek bio Wilko Johnson i to sve govori….Partibrejkersi i velike hale, dvorane, glupost, oni su predodredili sebe svojim stilom za klupske nadtupe i jedinu tu mogu da urade nesto, veliki koncerti, pa posle treve prsme, koja ja idta kao i prva, mozes da se prosetas i vratis posle sat vremena i kao da si ostavio prvu pesmu u freeze frame-u, jer sve je na isti kalup….Cane, sjajan lik, ali ne moze da bude “pevac” – recitator sa govornom manom da…sorry bro when you really decide to be a serious reporter of music issue youmust be unbiased….nista maliciozno, ali ovakvi tekstovi nisu na nivou editor-a…pogotovo kad se daju izjave svetskih zvezda bez provere …again, no hard feelings bro, cheers, it ‘ ll get better….

  2. I da se nadovezem….Zoran Stojic, Vladislav Peshut, Enes Mekic, Vladimir Negovanovic, Predrag Pavlovic, Nikola Cuturilo, Vidoja Bozinovic – Dzindzer…to su “najbolji”….
    Partibrejkers!? OK, pusti bilo koji njihov cd, cujes prvu pesmu, dodjes do zadnje i dodje mu da si u stvari slusao istu prsmu u malo “duzoj” formi….i koji i gde je bar jedna solo deonica koju je Anton odsvirao, osim desetak nabiflovanih rifova koje vrti u krug….za razliku od tvojih kolega, nisi ti za ovu rubriku – prvenstveno jer si pristrasan i neobavesten, bolje uzmi ono drugo pa pisi, jer ovo NIJE NA NIVOU SJAJNOG PORTALA KAO STO JE EDITOR, ljutio se ti ili ne, ali ugledaj se na ovu dvojicu tvojih kolega, koji pisu nepristrasno, potkovano i pismeno, imajuci “viziju” sta zele da kazu tekstom a da odrze NIVO EDITORA…batali se muzike, …a jos, kuku lele, ako nesto amaterski sviruckas…e onda tek…prijatelju, svaki rok kriticar je propali, neuspesni, iskompleksirani “muzicar”, opet kazem, nista zlonamerno, ali drugi fah ti bolje lezi….

  3. Ima jos toga, ako mislis da sam zaboravio…pokojni Rajko Kojic, Sasa Blagojevic…Milan Mladenovic – e tu da zastanemo malo….Milan nikad nije bio “virtuoz, samo je “osecao gitaru, pesmu i ostavio neponovljivo iza sebe….
    Sta cemo sa Zlatkom Manojlovicem, Tockom, Krletom iz Generacije, Dragim Jelicem…to sto su matori i nisu medijski zastupljeni ne znaci da ne sviraju , sviraju i te kako, bolje nego ikad
    i jos bitan detalj…raspitaj se kod ljudi a i kolega koji su bili prisutni, Cane i Lemi nisu razmenili ni rec….i na kraju liste dolazi u obzir Antuon, kao solidan, gitarista koji bez puno maste i pomanjaknjem tehnike ipak odradjuje posao ali svetlosnim godinama daleko od najboljeg…
    uostalom sto se ne ugledas na Luku, tvog kolegu, on covek, “nanisani” pszljivo temu, baci “petardu” ne ubedjuje nekog da je to sto je napisao tako i tako, nego pusti tekst “niz vodu” i prepusti ga komentsrima…zato mu je svaki tekst na mestu…tek da te podsetim, jer kao pravi, novinar Luka ne namece svoj licni utisak, on samo “predstavi” temu, i zato “ubada” u metu svaki put…ko sto rekoh, bice bolje, kad se manes pisanja o muzici, a okrenes se onom sto ti “lezi”

Leave a Reply

Your email address will not be published.