Ivan Kačavenda za Editor: Muzika je to mutno u nama i meni

Alternativni rock dvojac “Ivica” izbacio je svoj melanholični album “Kakvi ste to ljudi” pre nekih godinu i više dana, stoga nam je Ivan Kačavenda, frontmen te dvojke, pričao kako je su uopšte nastali, šta za njega znači muzika…

Prošlo je već neko vreme od nastanka “Ivice”, stoga mi reci kako je nastao, zbog čega i na kakvu reakciju je naišao?



Ivica je nastao 2011. godine, a prvo izdanje datira od 2012. Od tada pa do danas mnogo se stvari promenilo. Postave, ljudi, koncerti, koncepti, pristupi stvaranju… Suština je, međutim, ostala ista – u mojoj potrebi da se samoostvarujem kroz pesme. Sve ono što ne bih uspevao kroz uobičajene načine komunikacije pokušavao bih kroz muziku. Koliko sam u tome uspevao? Ne mnogo. Zato i dalje nastojim da izraz bude iskren i da se meni dopada, i u tom smislu se neprestano batrgam kroz zvukove. To je moj imperativ. Reakcije drugih su u nekom levom planu.

Imena pesama su poprilično direktne, kome ste se vi tu u stvari obraćali?

Pretpostavljam da ovde misliš na album Kakvi ste to ljudi. Ako sagledaš te pesme kao obraćanje, onda ono i postoji, iako ne mora nužno tako da se čita. Pa upućeno je ovom sveopštem malignitetu od društva u kom živimo. Svoju muziku nikad nisam doživljavao kao sredstvo za javnu političku borbu, ali je potreba za takvim vidom borbe u meni (i drugima) toliko velika da je to moralo na neki način da ispliva i kroz muziku, koja je inače introspektivna, subjektivna i lirska.


PROČITAJTE I: 

Daleko smo mi Srbi od boljitka

Škola nas uči da budemo siromašni

Video igre upropašćavaju omladinu


Kakvo je tvoje mišljenje o regionalnoj sceni?

Poslednjih godina slabije pratim dešavanja tog tipa. Svakako, neke stvari mi same dođu. Ne bih izdvajao nikoga posebno, osim grupe Seine (i njenog alter ega Eine) iz Hrvatske. Sa Ivanom Ščapecom, guruom ove grupe, negujem dugogdišnje drugarstvo i u potpunosti podržavam stvaranje, naročito ono pod imenom Eine.



Šta za tebe znači muzika?

Umesto mene i za mene kazaće Krleža replikom koja otvara Glembajeve: Sve je to mutno u nama, draga moja Beatriče. Eto, tako nekako. Muzika je to mutno u nama i meni.

Šta možemo u budućnosti da očekujmo od tebe?



Poslednjih godinu dana posvetio sam se snimanju novih pesama. Uživam u novom zvuku i eksperimentisanju. Kad će, ne znam. Taj trenutak uvek sazri sam od sebe. Možda sazri sutra, možda za godinu dana, to je manje važno. Meni je jedino bitno da stvaram i da sopstvenu promenu otelotvorim kroz zvuk.

(Nikola Krstić)

WEB PREPORUKE

Leave a Reply

Your email address will not be published.