Istina o Černobilju: Nuklearna nesreća nije strašna, nijedan radnik nije umro od radijacije

Serija Černobilj je pored masovnog uživanja koje je donela svojim gledaocima, takođe i podgrejala strahove od nuklearne energije. Da li je u pitanju neobaveštenost, propaganda ili nešto treće, razmotrićemo u nastavku. Tokom proteklih decenija ipak raste broj slavnih ličnosti koje javno podržavaju nuklearnu energiju, poput Stinga ili Roberta Dounija JR. Čak je i CBS snimio jednu pronuklearnu epizodu serije “Državna sekretarica”.



Industrija zabave kao glavni faktor straha prema nuklearnoj energiji

“Ti događaji naveli su me”, piše autor Majkl Šelenberger za Forbs, “da pomislim da se otpor prema nuklearnoj energiji unutar holivudske produkcije smanjuje, pa sam bio presrećan kad sam čuo da je HBO snimio miniseriju visoke produkcije o černobiljskoj katastrofi iz 1986. godine”. U svom istraživanju Šelenberger je došao do zaključka da je industrija zabave glavni faktor koji stoji iza široko rasprostranjenih strahova prema nuklearnoj energiji. Filmovi poput “China Syndrome” (1979.), “Die Wolke” (2006.) ili “Pandora” (2016.) doprineli su rađanju straha od nuklearnih elektrana.

“Zbog toga sam bio ugodno iznenađen kada je scenarista i reditelj HBO-ovog ‘Černobilja’ Krejg Mejzin 8. aprila na Tviteru napisao da poenta ‘Černobilja’ nije da je nuklearna energija opasna, već laganje, arogancija i cenzura”.



Režiser i scenarista “Černobilja” i pronuklearni stavovi

Mejzin je kasnije novinarima izjavio da se on zalaže “za nuklearnu energiju” i da je ona ključna u borbi protiv klimatskih promena. Takođe se složio i s tvrdnjom da se Černobilj ne bi mogao dogoditi u SAD-u. Tvrdio je i da njegova miniserija ima čvrsto uporište u istorijskim činjenicama. “Priklanjam se manje dramatičnoj verziji događaja”, izjavio je Mejzin i dodao da nije želeo da pređe granicu dobrog ukusa radi pukog senzacionalizma.

Kad je počeo da gleda seriju, Šelenberger je bio prepun očekivanja i pitao se da li je Holivud napokon došao do toga da najveću nuklearnu nesreću prikaže pošteno i tačno.



Černobilj” vs. Černobilj

“U prvoj epizodi ‘Černobilja’ nuklearni reaktor eksplodira i zapali vrh zgrade. Radnici u postrojenju povraćaju, lica im pocrvene, a kako se čini nekoliko ih i umre. Gledaoci vide radnika u svojim dvadesetim, kako otvara vrata prostorije u kojoj se nalazi reaktor i počinje da krvari. Spasava kolegu čije je lice crveno, krvavo i ispunjeno plikovima, ali ga potom ostavlja da umre u hodniku. Kasnije se na ekranu prikazuje muškarac koji je posustao i pali, kako se čini, svoju poslednju cigaretu.

Zatim se direktor postrojenja, koji je poricao da se nesreća dogodila, razboli nakon što shvati prave razmere katastrofe. Dok ga odvode u bolnicu, gledaoci vide vatrogasca koji drži nosiljku sa telom koje potom baca, preveo je Index.

Nakon tih prizora imao sam utisak da su desetine radnika i vatrogasaca “instant” poginuli, iako su prema zvaničnom izveštaju UN-a o nesreći, samo dvojica radnika poginula u roku od nekoliko sati od nesreće”, piše Šelenberger.

“Nijedan radnik nije umro od radijacije. Jednog je ubila eksplozija, a drugi je umro od opekotina. Dve nedelje kasnije, vatrogasci i osoblje koji su se zatekli na licu mesta počeli su da umiru od posledica teških opekotina.



‘U pet slučajeva, povrede kože od toplotnih i radijacijskih opekotina bile su jedini uzrok smrti’, piše u zaključku UN-ovog izveštaja. Sa druge strane, šest pacijenata koji nisu zadobili smrtonosne opekotina je preživelo, uprkos radijaciji.

‘Oni koji zadobiju opekotine često umiru od infekcije. Koža je naš najbolji štit protiv smrtonosnih mikroba. Kad se ona ošteti, ulazak patogena u telo je znatno lakši’, objasnio je profesor molekularne patologije sa Imperial koledža iz Londona, ujedno i stručnjak za slučaj Černobilj.

Da je muškarac koji je na ekranu otvorio vrata reaktora zaista krvario, bilo bi to od vatre ili vrućih metalnih vrata, a ne od radijacije.

Ne znam da li su Mejzin i HBO želeli publici da predstave da su svi simptomi koji se pojavljuju nastali od radijacije, ili da je umrlo mnogo više radnika i vatrogasaca nego što zaista jeste, ali ja sam svakako imao takav utisak”, piše Šelenberger.

Sa Černobiljom je direktno povezan “samo” 31 smrtni slučaj

“Koja god da je bila namera, tendencija da štetu od Černobilja pripišemo pre radijaciji nego vatri tipična je za uopštenu predstavu nuklearne nesreće.

Broj smrtnih slučajeva u Černobilju je mizeran ako se uporedi s brojkama drugih poznatih katastrofa. Prema podacima UN-a, broj smrti koje su direktno povezane s černobiljskom katastrofom je 31. Tri osobe umrle su na licu mesta, a još 28 umrlo je u potonjim nedeljama.

Smrti koje su se desile kao posledica nekih nesreća uvek su tragične, ali potrebno je staviti ih u kontekst. Najgora energetska katastrofa, kolaps hidroelektrane u Kini, ubila je između 170.000 i 230.000 ljudi. Usled curenja gasa iz fabrike pesticida u gradu Bopal umrlo je 15.000 ljudi, navodi Forbs.

Čak su i neki drugi požari bili mnogo smrtonosniji. Kad je u Londonu 2017. godine izgoreo neboder Grenfel Tauer, poginula je 71 osoba. Tokom terorističkog napada 11. septembra poginulo je 343 vatrogasaca”, piše Šelenberger.

Od raka uzrokovanog Černobiljom umrlo između 50 i 160 ljudi

“Šta je s rakom? Nedugo nakon što se dogodila nesreća u Černobilju, dokumentovano je oko 20.000 slučajeva raka štitne žlezde kod osoba mlađih od 18 godina, ali izveštaj UN-a iz 2017. godine pokazao je da se tek 25 posto slučajeva, odnosno oko 5.000, može direktno pripisati uzrocima radijacije iz Černobilja.

U ranijim studijama UN je procenjivao da bi se oko 16.000 slučajeva moglo povezati s radijacijom u Černobilju, ali s obzirom na to da rak štitne žlezde dovodi do smrtnosti u tek 1 posto slučajeva, to znači da je od posledica radijacije umrlo između 50 i 160 ljudi i to nakon što su doživeli starost”, piše Šelenberger.



Černobiljska katastrofa nije kriva za deformacije pri rođenju

“To je to. Nema nikakvog pouzdanog dokaza da je radijacija iz Černobilja dovela do porasta bilo koje bolesti, uključujući i deformacije pri rođenju.

Za te glasine je odgovorna ljudska tendencija da se traži krivac kad god se dogodi neka katastrofa. Mnogi roditelji koji imaju decu s autizmom krive vakcine koje su primila njihova deca pre nego što im je dijagnostikovan autizam. Isto je važilo i za roditelje čija su deca nakon Černobilja rođena s deformacijama.

Ipak izveštaj Univerziteta Oksford iz 2017. godine pokazao je da ne postoje “uverljivi dokazi o povećanju rizika od rođenja s deformitetomusledd izloženosti radijaciji u kontaminiranim područjima.

Istraživanja koja su pokazala povećanje deformacija prilikom rođenja u kontaminiranim područjima nisu uzimala u obzir druge rizike kao što su ishrana i konzumiranje alkohola majki tokom trudnoće.

Čak je i vodeći autor studije koja je bila pokazala da usled černobiljske radijacije dolazi do većeg broja deformacija pri rođenju, kasnije je priznao da nije bilo nikakvih dokaza da je radijacija ta koja je uzrokovala deformitete.

Radijacija iz Černobilja možda i jeste dovela do veće štete nego što je dokazano, ali nipošto nije izazvala toliku štetu kao neke druge pojave”, piše dalje Šelenberger.

Stres kao glavni faktor ukupnog zdravstvenog stanja u bivšem SSSR-u



“‘U bivšem Sovjetskom Savezu događale su se brojne društvene promene koje su delovale na pojavu različitih bolesti’, rekao je profesor Tomas.

Anksioznost i stres bili su neki od glavnih uzroka. Svetska zdravstvena organizacija (WHO) smatra da su ‘psihosocijalni uzroci imali glavni učinak na ukupno zdravstveno stanje’.

‘Populacija koja je zahvaćena Černobiljom imala je duplo viši stepen anksioznosti od one koja nije bila izložena efektu Černobilja’, piše u izveštaju Svetske zdravstvene organizacije.

Isto se, mislim”, piše Šelenberger, “događa i sa industrijom zabave”. “Decenijama je preterivala sa diskursom nuklearnih nesreća i ljude hranila strahom i stresom zbog radijacije.

Mejzin je rekao da je ozbiljno shvatio odgovornost i da se drži činjenica, ali bojim se da nije baš tako”, zasključuje Šelenberger.



Zbog čega Černobilj izaziva fascinaciju?

“Pa ako je smrtnost od černobiljske katastrofe bila mala, postavlja se pitanje zbog čega Černobilj još uvek izaziva fascinaciju i strah, odnosno zašto HBO ulaže desetine miliona u seriju.”

Deo odgovora, veruje Šelenberger, leži u tome što nas nuklearne nesreće podsećaju na nuklearne bombe i našu ranjivost u odnosu na njih. Na početku “Černobilja” jedan radnik iz postrojenja pita kolegu: “Da li je počeo rat? Bombarduju nas?” Sličan razgovor ponavlja se i nešto kasnije. Partijske birokrate i direktor postrojenja kasnije se sastaju u posebnoj prostoriji koja je napravljena u slučaju da SAD izvrši nuklearni napad na Rusiju”, piše Šelenberger.

Strah od radijacije doneo je više štete od sama radijacije

“Postoji koncenzus unutar naučne zajednice da je strah od radijacije zbog nuklearne katastrofe doneo više štete nego sama radijacija. Čak i ako se ne uzme u obzir uloga koju je strah imao u sprečavanju širenja nuklearne energije. Jedna od najfascinantnijih činjenica koje sam otkrio dok sam istraživao ovu seriju jeste da je mladić koji je otvarajući vrata reaktora prokrvario i uspeo da preživ zapravo pobornik upotrebe nuklearne energije.”, dodaje Šelenberger.

(Editor.rs)

WEB PREPORUKE

Leave a Reply

Your email address will not be published.