Herojski vojvoda iz Prvog svetskog rata koga su komunisti prebili na smrt

Petar Bojović bio je srpski i jugoslovenski vojvoda (maršal), koji je pored Putnika, Mišića i Stepanovića najzaslužniji za slavu koju je srpska vojska stekla u Prvom svetskom ratu. Samo zbog te činjenice Bojović nije zasluzio tragičnu sudbinu koju su mu priredili komunisti u tek oslobođenom Beogradu 1945. Oni su pretukli na smrt ostarelog vojvodu i zabranili da bilo ko dođe na njegovu sahranu.

Lista zasluga kojim je vojvoda Bojović zadužio srpski narod je preduga da bi sve istakli, a samo njegova vojnička karijara dosta govori. Učesnik je srpsko-turskih ratova tokom kojih je bio u štabu Vrhovne komande, a po završetku ratova postao je vodnik baterije u Beogradu. Menjao je nekoliko dužnosti sve do izbijanja Balkanskih ratova 1912. godine, kada je bio komandant Konjičke divizije.



U Prvom balkanskom ratu Bojović je bio načelnik Štaba Prve armije od oktobra 1912. godine. Istakao se tokom Kumanovske i Bitoljske bitke, posle kojih je dobio čin generala. Po okončanju Prvog balkanskog rata, na njegov predlog, a uz podršku vojvode Putnika, sklopljen je savez sa Grčkom, kao protivteža opasnosti koja je tada dolazila od Bugarske. U Drugom balkanskom ratu bio je načelnik Štaba Prve armije koja je odnela pobedu u bici na Bregalnici, a posle rata bio je komandant trupa Novih oblasti na Kosovu i Makedoniji.

U Prvom svetskom ratu je bio komandant Prve armije. Učestvovao je u završnim operacijama Cerske bitke, a po oslobađanju Šapca, sa ovom jedinicom forsirao je, početkom septembra, Savu i prodro u Srem. Biva ranjen u gležanj, pa je smenjen sa mesta komandanta. Od novembra 1914. do novembra 1915. godine general Bojović je bio na raspolaganju, kada je zbog Trojne ofanzive, opet reaktiviran.

Opet je postao komandant trupa Novih oblasti i uspeo je da pruži otpor neprijatelju, dok se srpska vojska povlačila ka Kosovu. Kada je doneta odluka da se trupe povlače ka Albaniji, Bojović je tada (decembar 1915.) postavljen za načelnika Vrhovne komande.

Podneo je ostavku načelnika Vrhovne komande 19. juna 1918. godine, zbog neslaganja oko proširenja Solunskog fronta. Zatim je opet postavljen za komandanta Prve armije, kojom je komandovao i u bici kod Dobrog polja. Zbog ratnih zasluga 13. septembra 1918. dobio je čin vojvode (maršala).



vojvoda-Petar-Bojović
Foto: Wikipedia

Posle rata postao je komandant Prve armijske oblasti i na toj funkciji je ostao do decembra 1920. godine. Imenovan je načelnikom Glavnog generalštaba vojske Kraljevine SHS u januaru 1921. godine. Decembra iste godine stavljen na raspolaganje, a ubrzo i penzionisan. Vraćen je u službu 1941. i postavljen za Vrhovnog inspektora celokupne vojne sile Jugoslavije. Tokom Aprilskog rata imenovan je po ustavu, usled maloletnosti kralja Petra II, za pomoćnika vrhovnog komandanta kraljevske jugoslovenske vojske.

Povlačio se sa vojskom, ali je zajedno sa princom Đorđem Karađorđevićem (starijim bratom pokojnog kralja Aleksandra) odbio da pobegne iz zemlje i bio zarobljen od strane Nemaca u Sarajevu. Nemci su mu dozvolili da se preko Vrnjačke Banje vrati u Beograd, nakon čega su pokušali da ga iskoriste. Posetio ga je generalni opunomoćenik Rajha za privredu Srbije Franc Nojhauzen koji ga je pozvao na saradnju sa okupatorom „u interesu srpskog naroda i Rajha“.



Vojvoda Bojović mu je rekao: „Gospodine, vi znate da sam ja po profesiji vojnik, da cenim svaku vojsku, pa i vašu vojsku. Vaša vojska u ovom trenutku je okupator moje zemlje i ja ni u kakvom obliku, sve dok okupacija traje, sa tom vojskom ne mogu sarađivati. Molim vas da mi učinite uslugu i obezbedite da dok okupacija traje prag moje kuće ne pređe nemački vojnik, a ja se obavezujem da za to vreme neću iz kuće izaći“.

Pucajte, ja držim čas: Kragujevački profesor koji je sa đacima otišao u smrt

Tako je i bilo. Nemci su očigledno duboko poštovali starog vojvodu pošto nijedan pripadnik Vermahta niti SS-a niti bilo koji Nemac nije prešao prag njegove kuće tokom tri i po godine okupacije Beograda, a ni vojvoda Bojović nije izašao napolje, osim u sopstveni vrt oko kuće, uvek obučen u svečanu vojvodsku uniformu.

Nemci su tek na samom kraju bitke za Beograd, verovatno iz taktičkih razloga, uhapsili vojvodu Bojovića. Pušten je odmah nakon oslobođenja, kada su na ulice glavnog grada Srbije i Jugoslavije stigli Crvena armija i partizani.

Kuću je zatekao opljačkanu. Odneli su skoro sve, a jedna od retkih stvari koje su ostavili bila je svečana vojvodska uniforma. Obukao ju je i izašao napolje. Potom su ga uhapsili na licu mesta, skupa sa sinom Dobricom koji je pokušavao da ga odbrani. U zatvoru su nastavili da ga tuku i ponižavaju. Zatim su ga pustili, izmučenog, a vojvoda je ubrzo umro od posledica unutrašnjeg krvaranja.



Komunisti su najverovatnije kaznili vojvodu jer je podržao otpor generala Draže Mihailovića i smetalo im je njegovo slavno ime. Zloglasna komunistička tajna policija OZNA objavila je po vojvodinoj smrti preko Radio Beograda:

„Poštovani slušaoci, danas je 20. januar 1945. godine. Juče je u Beogradu umro vojvoda Petar Bojović. Važno saopštenje: Svako ko pokuša da dođe na sahranu ovog neprijatelja naše Narodno-oslobodilačke borbe biće uhapšen i krivično gonjen“.

Sahranjen je 21. januara na Novom groblju bez ikakvih vojnih i državnih počasti. Tu su bili samo porodica i najbliži prijatelji. Niko drugi nije imao hrabrosti da na večni počinak isprati ovog junaka oslobodilačkih ratova.

(Editor.rs)

WEB PREPORUKE

Komentar:

  1. cudan smo mi narod prvo sa svojima zakuvamo a onda ode glava danas je jos gore ne zna omladina nista patriotizma i rodoljublja nema svi savovi su pop[ucali u narodu ja ne zelim da me niko brani i hvali ali hocu svi da znaju sve ima Boga a on je uvek tu u dopbru i zlu politikom se bave oni koji nekada nisu mogli da budu ni cistaci cipela i takvi isti treba da nam kroje sudbinu dokle.

Leave a Reply

Your email address will not be published.