Grand Theft Auto je savršeni koktel zabave i umetnosti: Priča o “momcima sa ivice” u svetu video-igara

Ti u GTA svetu imaš život koji funkcioniše potpuno suprotno od onoga što stvarno jeste život

Niko iz Nintendo kompanije nije mogao da nasluti te davne 1985. godine, kada se pojavila video-igra Super Mario Bros., da će dostići takve razmere prepoznatljivosti koje i dan-danas traju, i da će na sam pomen imena Super Mario svako već znao, čak i onaj koji nikada nije igrao, o čemu se tačno radi. Sa druge strane, ekipa iz Blizzarda je takođe napravila brend od Warcraft-a koja ima na desetine miliona fanova širom sveta, a i više, i koja je pored gejmpleja sprovela svoj lore u sve ostale sektore entertainment industrije: od filmova, preko društvenih igara, do stripova i igračaka. Ali, nijedna od njih, koliko god bila omasovljena, nije bila pod takvom medijskom paljbom zbog svoje tobožnje kontroverznosti kao što je to bio Rockstar-ov Grand Theft Auto. U Kini, primera radi, ova igra je zabranjena zbog “ismevanja Kine i kineske armije”.



O zemljama Bliskog istoka nema potrebe trošiti reči, dok u Sjedinjenim Američkim Državama ona ipak nije mogla da bude banovana, ali je bila razapinjana kao večiti krivac zbog navodno lošeg uticaja na omladinu. No, bilo kako bilo, toliko rasprostranjena igra – koja se pika od Srbije do Tokija, pa sve do Milvokija, od 7 do 107 godina, u kojoj doslovno imaš dozvolu da budeš sociopata bez granica, bez slabosti, bez emocija, bez ičega osećajnog u sebi – ogoljen surovošću, ovenčan bahatošću, krunisan razjarešnoću i nemilosrdnošću, koja ti dozovoljava da probijaš barijere Zakona, Reda i Mira – nije do sada napravljena.

GTA
Flickr

Ono što je interestatno jeste da se takvih ličnosti ljudi u stvarnom životu gade, plaše, sklanjaju se od njih, izlaze iz prevoza, prelaze na drugu stranu ulice, navijaju da budu što pre uhapšeni, dok u virtuelnom uživaju da budu u njihovim ulogama.

Međutim, reditelj Goran Nikolić kaže da je GTA igrao najaktivnije u formativnim godinama, i gledao filmove izuzetno nasilne sadržine, pa ne podržava nasilje u realnom životu.

“E, sad, ako bismo pričali o negativnom publicitetu baš zbog nasilja, to je onda ista ona priča kako nasilje u muzici i filmovima rađa nasilje u ljudima. Ja sam uvek smatrao kako te stvari samo “oblikuju”  ljude koji su nasilju skloni. Ovi koji su više, oni nam mašu iz crne hronike svaki dan. Nekome ko je “rođeni ubica”, inspiracija  može da bude i članak iz novina o nekom ubistvu. Nasilje je svuda oko nas, ali ne odgovaramo svi na izloženost istom kroz medije i pop kulturu. Neki se groze, a neke inspiriše. To zavisi od osobe do osobe, i na nama je odgovornost kako ćemo se odnositi prema životinji u sebi, a ne na industriji zabave”, istakao je naš sagovornik.

Grand
Youtube Pritnscreen

Marko Prelević, odgovorni urednik Nedeljnika, pak, smatra da je GTA dosad uspevao sve da pobedi, ali se pita da li će biti žrtva nuklearnih padavina u svetlu pokreta #MeToo i sve napornijih brigada Social Justice Warriorsa koji bi tastaturom, mišem i drugim silama da nametnu političku korektnost.



Brinem, iskreno, na šta će ličiti šesti nastavak i da li će i hrabri ljudi iz Rockstara pokleknuti; kao što brinem – i u isto vreme slavim – što su igre generalno uspele da uđu u mejnstrim i u Srbiji. To s jedne strane znači da nas niko neće popreko gledati što biramo eskapizam ispred monitora ili televizora; s druge, spremimo se za baražnu vatru tabloida kada u dogledno vreme – a sva je prilika 2019. godine – izađe GTA VI”, rekao je Prelević.

Svaki deo Grand Theft Auto serijala ima poseban društveni i vremenski kontekst. Od Liberty City-a (Njujork), preko Vice City (Majami), do San Andreasa (Los Anđeles), koji su “bačeni” u različita razdoblja gde se igrač većinu svog vremena na svoj način bori protiv represivnog i sumornog okruženja.

Vuk Vuković, sociolog, ističe da ono što daje posebnu draž svakom nastavku je uvek drugačiji duh vremena.

Glavni deo priče u Vice City je trgovina kokainom i odnosi različitih bandi i kartela, pranje tih para preko legitimnih poslovnih aktivnosti, i tu se vidi kakav je uticaj na život osamdesetih u SAD imao upliv kokaina. U San Andreasu imamo pogled iz drugog ugla, iz geta, i to jako dobro oslikava propadanje crnačkih zajednica i pojedinaca iz njih, pod uticajem kriminala i policijske represije, ali i borbu da se tom propadanju umakne. Podjednako kvalitetan je bio i pokušaj da se taj kriminalni milje prikaže iz ugla istočnoevropskih migranata, u GTA IV, što pokreće neka drugačija pitanja. Ono što je meni uvek bilo zabavno su neki detalji koji komentarišu društvenu stvarnost, npr. radio emisije u Vice City koje su satira na mnoge prave komentatore u SAD, ili status Ammu-Nationa (prodavnica oružja) u igri koji je parodija na grotesknu američku opsesiju oružjem”, dodao je Vuk.

GTA
Youtube Pritnscreen

Prelević objašnjava da likovi u GTA žive u post-recesijskom, post jedanaestoseptembarskom svetu, ispunjenom stravom i užasima konzumerizma i traganjem za prečicama do uspeha, novca, seksa i boljih kola nego što ste ih vozili juče.

Sve igre GTA franšize su savršen koktel zabave i umetnosti: samo četvrti nastavak imao je 80.000 linija dijaloga, peti je to mnogostruko premašio, o mapama i online iskustvu koje je ponudio da ne pričamo; setimo se i da je mnoge od replika izgovorio Srbin, Niko Belić, glavni protagonista četvrte igre”, podseća Prelević.

Na pitanje na kojim socijalnim temeljima i mehanizmima se zasnivaju GTA igre, Goran je odgovorio: “Pa, za početak, tu vlada “zakon oružja”, “zakon luđeg” a ne jačeg, da će preživeti samo najsnalažljivi, da ne veruješ nikome jer svako može da te izda, pa onda na malo dubljem nivou, kad zagrebemo, možemo doći i do momenta da je svet koji okružuje likove zapravo njihov POV (Point of View), odnosno POV ljudi “koji žive na ivici””. On dodaje da je to fuzija svetova svih popularnih krimi filmova iz poslednjih 30 godina, ali sa momentom neuništivosti glavnog lika.



“Ti u GTA svetu imaš život koji funkcioniše potpuno suprotno od onoga što stvarno jeste život. Nema toga da je svet nešto što je postojalo mnogo pre tebe i da moraš da se prilagodiš svetu i ljudima oko sebe inače će te zatvoriti, nego si ti onaj ko se pita i svet je tvoje igralište”, izričit je Goran.

Prema rečima Marka GTA omogućava da se rade opasne i sociopatske stvari.

Poput krađe automobile, ubistva, tuče, intimnog druženja sa prostitukama i svakojakog zajebavanja momaka u plavim dresovima.  U GTA se loše ponašanje nagrađuje, dok nevini pate. Takva postavka stvari može da zasmeta samo onima koji misle da “nasilje kvari omladinu”, i da će oni koji gledaju horor filmove zaista postati Fredi Kruger kad porastu. Naravno da je ta korelacija mnogo puta pobijena. Kao i svaka prava umetnost, moderna ili ne, kompjuterske igre podražavaju stvarnost, držeći pred njom crno ogledalo u kojem je ono možda izobličeno radi estetskog ugođaja, ali je lik prepoznatljiv: nasilje u umetnosti – a igre su umetnost, to smo valjda odavno shvatili – prisutno je jer ga ima u društvu. Nije ga ono stvorilo, niti ga može umanjiti. Ali može ga, kao što GTA umešno radi, izvrgnuti ruglu”, zaključio je naš sagovornik.

(Nikola Krstić)

WEB PREPORUKE

Leave a Reply

Your email address will not be published.