Fight Club – dvadeset godina od kako živimo ovaj film

Šta zapravo znači kultni film?

“Kultni film, poznat i kao kultni klasik, odnosi se na film koji je stekao kultnu reputaciju zbog svoje izvanredne neobičnosti u odnosu na ustaljenu matricu i pravila konvencionalne kinematografije. Kultni filmovi su poznati po obožavateljima, stvaranju supkulture koja ih gleda nekoliko puta, citira dijaloge, likove ili scene”, tvrdi literatura, a iako je sve navedeno tačno Fight Club ili Borilački klub, po naški, svojim značajem prevazilazi čak i tu neobičnost na koju se definicija poziva.

Postoje kultni filmovi, retki su, ali ih od prvih, nemih filmova do danas ima puno, a ima i onih koji su obeležili i obrazovali identitete čitavih generacija. Takvih je, u najboljem slučaju, par desetina.

Klasik je, sa druge strane, preblaga reč. Klasici postavljaju standard, popločavaju put koji treba pratiti. Pravac Fight Club-a, iako genijalan, ne može biti ponovljen i mnogima će ostati jalov (izuzev eventualno Birdman-a, koji je nešto poput Borilačkog kluba namenjenog za umetnike).

Citati, estetika i ta (plot twist) dualnost Borilačkog kluba toliko su duboko ušli u kolektivnu svest da su se gotovo odvojili od samog filma, što često i nije neki plus (samo se setimo čuvenog trenda FB kavera svake treće tinejdžerke – “And suddenly I felt nothing”).

Fight Club, Borilački klub
FOTO: YT Printscreen

Ipak, to ne spušta spontanost i gotovo apatičnost ovog džina kinematografije okupanog u burnoj 1999. godini kada je svet sa strahom posmatrao nadolazeći početak trećeg milenijuma očekujući ništavilo duha. Borilački klub je postavio standard i predstavio novo, podrugljivo viđenje Ničeovog Ubermensch-a bez svrhe, koje je zavrtelo mozak kako onih koji nemaju navike da misle, tako i drugih koji znaju da od mišljenja vajde nema.

Dve decenije Veštice iz Blera: Projekat koji je zauvek promenio horor

Svakako ne bi trebalo da se zaboravi da je film adaptacija knjige iz 1996. ali (iako je to zaista retko) usuđujemo se da kažem da je film superiorniji (što je titula koju još samo Bladerunner sme da ponese). Borilački klub nije samo distopično viđenje sunovrata potrošačkog društva sa najlegendarnijim obrtom u istoriji Holivuda, već je i pobeda neodoljive estetike ružnog, muzike, 35-milimetarskog filma, išatirane kose Breda Pita, podliva Edvarda Nortona, trulog duvanskog daha Helene Bonam Karter i generalno trijumf izopačene vizije Dejvida Finčera.

“Udari me najjače što možeš!”, a ovaj film je to svakako uradio, mada nismo sigurni da smo se od njegove pesnice još uvek oporavili.

Fight Club, Borilački klub
FOTO: YT Printscreen

Međutim, Fight Club je nakon svih ovih dvadeset godina u stvari življi nego ikada. On se sa ove distance može posmatrati i kao jedno hiper-satirično proročanstvo koje je zapravo najavilo da će današnji svet pasti na kolena pred zavisnošću od materijalizma, plastičnosti, konvencionalnosti i pokondirenosti. Kroz svoja dva sata on je u potpunosti prikazao i ogolio našu opsednutost da sebe prikažemo u onakvom svetlu kakvom bismo želeli da nas vide. I upravo se to dešava: Instagram, Tviter, Fejsbuk – sve su to mali, borilački klubovi gde brendiramo sopstvene avatare prepune laži, koje prikazujemo ostatku sveta do čijeg mišljenja nam u stvari nije stalo.

Zato, na kraju svega, ostaje gorak ukus beznađa jer ovaj film iliti knjiga je bila samo najava inferna XXI veka koji nam se upravo dešava.

Hmm, a i izgleda da smo prekršili prva dva pravila kluba…

(Luka Radovanović/Nikola Krstić)

WEB PREPORUKE

Leave a Reply

Your email address will not be published.