Entoni Burden – Na njegovom licu još tad je bio iscrtan bol

Godinu dana je prošlo od kako je svet napustio Entoni Burden. Samoubistvo koje je na čas zaustavilo dah planete i dalje prazno odjekuje. On nije bio samo voljena zvezda kulinarstva. Njegova magnetska privlačnost neodoljivo je k sebi vukla ljude i otelotvorila mantru – živi život punim plućima. Njegova harizma opčinjavala je gledaoce, ali i svakoga ko je imao priliku da se s njim lično upozna.



Jedan od njih je i poznati velikan alternativnog roka, Mark Lanegan.

“Slomilo mi je srce kada sam čuo da je Toni umro. Voleo sam tog čoveka, njegovu pojavu, njegovo pisanje i originalnu ličnost. Bio sam fan godinama pre nego što smo postali prijatelji. Izgledao je kao neko s kojim je zabavno družiti se. Ispostavilo se da je to istina.

Prvi put sam “naleteo” na Tonija gledajući njegovu emisiju na Travel kanalu. Zatim sam počeo da čitam njegov bestseler “Poverljivo iz kuhinje” i instant sam se “navukao”. Nekoliko godina kasnije, upoznao je Queens of the Stone Age, ali ja sam tada već napustio bend. Momci su čuli da je on u gradu, pa su ga pozvali na svirku. Taj čovek je baš imao smisla za humor. Pozvao ih je da obučeni u odvratnim šarenim džemperima sviraju u njegovom božićnom specijalu. Nakon toga mu je Džoš (frontmen) pustio moju muziku. Danas mogu slobodno reći da sam zahvalan, što se zakačio na moj zvuk. Privlačnost je očigledno bila obostrana.



Pitao je Džoša i mene da komponujemo intro za njegov novi šou “Parts Unknown”. Bio je to prvi posao koji smo ugovorili preko telefona. Opisao je precizno šta je želeo. Rekao je: “Mark, želim da zvuči kao What a Wonderful World Džoija Ramona”. Istog trenutka sam u glavi počeo da smišljam melodiju. Mislio sam da će biti naporno, ali sa Tonijem je sve bilo lako.

Vezivalo nas je čvrsto prijateljstvo. Znali smo se tri godine, ali je delovalo kao da se poznajemo čitav život. Stalno je putovao, ja sam bio na večitim turnejama. Postao mi je nešto poput mentora. Na primer, kada sam razmišljao da objavim zbirku tekstova koje sam napisao [2017’s I Am the Wolf], nisam bio siguran da li je to baš dobra ideja. Do tada ništa slično nisam uradio, ali je on smatrao da je to fenomenalna ideja, pa je i mene obuzeo njegov entuzijazam. Prva poglavlja sam prvo poslao njemu, pa tek onda izdavaču, a on bi već sledeći dan odgovarao ispravkama, komentarima i sugestijama. Takva je osoba bio, oličenje velikodušnosti.

Ipak, nisam imao pojma kakav mrak se krije iza tog lica. Sinoć sam gledao epizodu “Parts Unknown” iz Sijetla. Na tom snimanju smo se prvi put upoznali. U jednom od poslednjih kadrova, sedeo je sam za šankom i slušao neku od mojih pesama. U retrospektivi, na njegovom licu još tad je bio iscrtan bol. Nikada mi nije palo na pamet da je neko poput njega mogao da bude nesrećan. Ipak, neko ko toliko putuje… znam kako je, teško je i samotno.



Toni je bio svetlost. Bio je snažni glas potrage za različitostima širom sveta. On je neko ko nam danas bolno fali, naročito u ovoj zemlji gde se netrpeljivost zbog različitosti povampirila. Treba nam još ljudi poput Tonija. On je zaista, bez preterivanja, činio svet boljim mestom.”

(Editor.rs)

WEB PREPORUKE

Leave a Reply

Your email address will not be published.