Editor trougao: Zašto se radujemo kada gori Notr Dam?

Editor četvorougao isplivao je kao rezultat veoma čestih kontruktivnih rasprava u našoj redakciji, koje su odveć postale tradicija.



PROČITAJTE I:

Neka gori Naša dama

Bože, uzmi ove antivakcinaše, vrati nam masone i bosanske piramide

Juče vam je bilo žao, sutra već neće


Tako, svakoga dana, između četiti zida, mora slova, informacija i naslova, svako od nas iznosi stavove, i oni su najčešće veoma različiti. Nekada nas kroz prozore ljudi mogu čuti dok Vladimir vrišti kako Kosovo mora ostati naše (iako je sada van Srbije i verovatno vrišti od radosti na jednom od prelepih grčkih ostrva), Nikola priča da su LGBT prava potpuno ugrožena, Dunja mudruje o antivakcinaciji i sve to povezuje sa datim temama, a Luka onda dođe i ubaci “Oskara” kroz avanture najrazličitijih igrica, o kojima je sve moguće i nemoguće knjige uveliko pročitao.



Zbog svega ovoga, a i da bi i vama sa nama bilo zanimljivije, predstavljamo vam svakog četvrtka naše viđenje, o raznoraznim aktuelnim, neprolaznim i pre svega temama od javnog značaja.

Iako se mi ne slažemo uvek, jedno je sigurno – vi ćete se složiti sa jednim od nas.


NIKOLA

Čini mi se da smo već, iz broja u broj našeg četvorougla iliti trougla, polako počeli da utvrđujemo da se slažemo oko jedne stvari, a to je da je ovde sve upside down. Naime, pitanje glasi “zašto se radujemo kada gori Notr Dam”, ali bi ono trebalo da se odgovori na pitanjce kako se uopšte neko može radovati tome. Pa šta je čudno, radovali smo se, maltene, svim terorističkim napadima, vremenskim nepogodama i teškim nesrećama, povezujući to sve sa nekom uzvišenom silom, koja konačno pravi ravnotežu u kosmosu

Razumljivo je da su ovde ljudi zadojeni vekovnom mržnjom, iskonskim prezirom i opskurnim ogorčenjem koje im jednostavno traži da iskažu svoje nezadovoljstvo na taj najgnusniji mogući način.



Građani ove zemlje, sudeći po društvenim mrežama, nikada nisu propustili priliku, da kada god nešto teško se desi na Zapadu, te se slučajno zapali, ubije ili već neka nesreća se dogodi, srpska javnost to dočeka sa zlobnim osmehom i rečenicom da je to “božija kazna”. Pa onda krene da ređa od Kosovskog boja, preko Prvog i Drugog rata, sve do Devedesetih kada, gde i kako su nas zapadni saveznici izdali.

Jer, ajde, da pomislimo da smo svesni i odgovorni kao društvo, zamislite da jedan Francuz slučajno pročita na Tviteru i Fejsbuku kako Srbi prave dernek jer gori katedrala. Koliko to morbidno, jezivo i ogavno može da izgleda, to ne može niko ni da zamisli. Ali, jedno je sigurno, putanja našeg društva je van svakog civilizacijskog koloseka.


LUKA

Najiskrenije, neam pojma. Pretpostavke sam već izneo, ali sam iz dana u dan sve zbunjeniji. Vidite, nisam znao da je Notr Dam bio izvor sveg zla i sedište iluminata, satanista i čega sve ne. Da su mi pojedinci od kojih sam to čuo samo dan ranije otvorili oči, ne bih tolike suze ronio nad francuskom katedralom.



“U Srbiji nikad više ateista nije žalilo jednu crkvu i nikad više vernika nije likovalo što je izgorela”, neko reče.

Možda sam zbunjen, ali ne začuđen, razlika je suptilna. U Zemlji čuda sve je moguće! Dobrodošli, ma samo recite šta vam treba. Posebna edicija pravoslavaca, odnosno pravih hrišćana koji mrze i pobedonosno mašu prstom: “To vam je kazna za Ljevišku koja je gorela 2004. godine!” Imamo ih napretek, samo birajte! (“pravo”slavaca mislim, ne svetinja).

Mislio sam da je hrišćanstvo religija ljubavi, opraštanja i pokajanja, ali izgleda da je u praksi to takmičenje pod nazivom – Koju Bogorodicu vatra više boli?

Kada slučajno izgovorim naglas da mi je žao Notr Dama, Gugl translejt u glavama tih specifičnih to prevede kao:

“Pozdrav, ja sam katolički peder koji živi u braku sa Hašimom Tačijem. Zaposlen sam u Žutoj kući i brišem sline listovima Svetosavskog zaveta. Živela Satana i doviđenja.”


DUNJA

Nažalost, kada je Naša gospa gorela (I ne, ne mislim na Miru) po društvenim mrežama videh gomilu naslađivanja uz sve one silne “Dobili su ono što su zaslužili” i ” To im je za 1999.”. Toliku količinu budalaština, moram priznati, skoro nisam srela.

Jedna od najvećih svetskih tekovina nestaje u plamenu, a Srbi se busaju u grudi, tražeći “zasluženu” pravdu, zaboravljajući da su pre samo par godina na svoje profil slike stavljali podršku za pobijene ljude u redakciji “Šarli ebdo”.



Ono što me je još više prenerazilo je činjenica da nam je opšta kultura na nuli, pa se zamrznuh kada sam prešla preko ispisanih redova reči ” На размишљање и утврђивање у Православљу говори чињеница да је Нотр Дам садржао доста нехришћанских детаља ,а врхунац је кип Сатане који режи са торња на народ”. Sa sve ćirilicom, u obilju svog neznanja o tome šta zapravo predstavljaju “đavolje figure” o kojima sve možete pročitati ukoliko samo malo guglate, radost zbog užasne nesreće se ne krije.

I, nije problem samo u ovoj. Mi se, maltene, radujemo kad god “zapadnom komšiji crkne krava”, ubeđeni da im “Bog to naplaćuje” zbog svega što učiniše, eto, nama Srbima.

Da li je to posledica nemoći, nemaštine, dosade, ili našeg mentaliteta, ne znam.

Najverovatnije je u pitanju mešavina svega.

(Redakcija)

WEB PREPORUKE

Leave a Reply

Your email address will not be published.