Editor trougao: Zašto muškarci (ne) brinu o svom izgledu?

Editor trougao je privremeni proizvod čestih, kontruktivnih rasprava u našoj redakciji, koje su odveć postale tradicija.



Uglavnom je to četvorougao, ali pošto je glavna i odgovorna urednica Dunja Čavić otputovala na odmor vozom za Hogvorts, u prostorijama Editor kulta ostali su Vladimir ŠusterLuka Radovanović i Nikola Krstić.



Za ovo kraće vreme njih trojica će pokušati da izlaprdaju nešto što ne bi mogli da pričaju sa Dunjom.

Editor četvorougao: Zašto brakovi danas propadaju?


VLADIMIR

Kao čovek koji ne brine preterano o svom izgledu mogu da kažem da je to zbog čiste lenjosti i nezainteresovanosti. Oblačim se po principu “šta prvo dohvatim”, šišam bradu i kosu jednom mesečno u frizerskom salonu, jer me čak mrzi i da se obrijem.



Naravno, podrazumeva se da usput nema dešavanja koja zahtevaju da izgledam normalno. Što se tiče odevanja, u šoping idem možda dva puta godišnje – zimi i leti, i to tek kada se upali crveni alarm, kada bukvalno nemam šta više da obučem.

Takođe, shvatam i ljude koji vode računa o tim stvarima i oni su svakako u pravu, a ne ja, ali bože moj, šta je-tu je.


LUKA

Neka opšta tradicija među polovima nalaže da muškarci treba da budu nehajni kada je u pitanju briga o izgledu, iako to suštinski nikada nije bilo tako. Najveći modni proboji u istoriji diktirali su upravo muškarci (štikle su, na primer, prvo nosili muškarci aristokrate, potom su postale ženski simbol), međutim istina je da briga o spoljašnjoj estetici pre svega ženska rabota.



Jedina razlika između muške i ženske nege jeste što muškarci nemaju, niti treba da imaju teret truda, odnosno ne treba da izgledaju kao da ulažu velike napore pri pokušajima da sebe prezentuju u najbolje svetlu.

U suprotnom, mogu poslati pogrešnu poruku (ili pravu, u zavisnosti kom polu su naklonjeni). Naravno, živimo u vremenu kada su estetske konvencije “zvanično” okrenute naglavačke, te svaka osoba, nezavisno od pola, ima prava da izgledom diktira po svom nahođenju.

Lično, smatram da je spoljašnjost važna, već sam naglašavao da odelo, na neki način, ipak čini čoveka. Iako je ličnost važnija od pakovanja, oblačenje govori i o sadržaju, tipu ličnosti, ukusu, materijalnom stanju, obrazovanju, naklonostima… Briga o celokupnom izgledu priča još širu priču, sve zavisi koju (pod)svesnu poruku neko želi da pokaže.

“Može jedna turska? Ne, samo domaća”


NIKOLA

Kao i u svemu na ovome svetu – koji više liči na psihotičnog tipa iz underground krugova poodmaklog u zavisnosti od kojekakvih gudreština – tako je i budalasto mišljenje o tome da li bi muškarci trebalo da paze na svoj izgled. Naravno da bi trebalo da paze, a druga je stvar što njih zabole crvendać da to rade. Pobogu, to je već stvar kulture, vaspitanja i okruženja.



Sa jedne strane, imate teretane prepune mišićavih mutanata koji doslovno propagiraju da je estetika kod muškaraca veoma bitna, dok sa druge strane, oni koji nisu iz takvog tabora, a opet paze o svom izgledu, tako što se oblače, nameštaju frizuru, šišaju bradu ili se briju, su izloženi linču da su isfeminizirani, da su homoseksulaci, da su ne znam ni ja više šta, samo zato što vole lepo da izgledaju.

Dok, sa treće strane, imate ortake – one u šuškavcima, ermaksicama i ošišanima na keca – koji su, ruku na srce, barem najiskreniji u svom stilu oblačenja i reprezentovanju svog tripa. To je u njihovim očima najviši mogući stepen mode i odraza kako bi jedan muškarac trebalo da izgleda.

Sve u svemu, da ne tupim previše, muškarcima se gleda kroz prste u svojoj aljkavosti, traljavosti, prljavosti, znoju, štrokavosti, maljavosti i svemu ostalom, što i moja malenkost uveliko poseduje, stoga, nažalost, tako je od pamtiveka i tako će očigledno zanavek ostati.

(Redakcija)

WEB PREPORUKE

Leave a Reply

Your email address will not be published.