EDITOR FILM: Ljudi, Queen je postojao i pre Boemske rapsodije!

Da li je ovo stvaran život, ili samo fantazija?

Prošlo je tacno 27 godina od smrti Fredija Merkjurija, jednog od najvećih pevača svih vremena, a njegova slava u ovim trenucima, čini se, bukti vrelije nego ranije, na čemu svakako možemo zahvaliti najuspešnijem “biografskom” filmskom ostvarenju u “novijoj holivudskoj istoriji”, “Boemskoj rapsodiji”.



Pune dve nedelje zveče prazno između mog izlaska iz bioskopske sale i konačnog utiska, ali najzad sam zgrabio suvislu misao o samom filmu i pitam se – Čemu ovolika pomama i zašto mi tako teško pada da jednostavno film okarakterišem istinito – bolno prosečnim.

Nemojte pogrešno da shvatite, malo je reći da će svaki fan grupe “Queen” uživati u fantstičnim glumačkim vratolomijama Ramija Maleka i ekipe, ali između zašećerenih scena i fenomenalne muzike, ostaje pomalo apatično osećanje. Šta je cilj “Boemske rapsodije”, “je li ovo stvarnost ili fantazija”,ili najprostije rečeno, šta je pisac hteo da kaže? Nedoslednim detaljima iz života i potpuno fabrikovanim dramama neću se baviti, u eri Jutjuba dovoljan je jedan klik da izbrojite sva nepoklapanja sa autentičnom istorijom benda, ali šta zapravo gledamo?

Ako ne istinu, da li svedočimo legendi o Frediju Merkjuriju i sjajnim rapsodima Rodžeru Tejloru, Brajanu Meju i Džonu Dikonu? Pa… uslovno rečeno. Kako i sam Dikon u jednoj sceni kaže: “Umuknite” i čućete sjajnu bas liniju, film je, iako neutemeljen i ne preterano temeljan, bar na finom temelju. Da i mene ovo pomalo zbunjuje, ali je zaista tako. Naime, ovo nije ni biografski film, niti onaj koji treba da učvrsti legendu o Kraljici, vec neuspešna, mlaka i debelo autocenzurisana simbioza dve krajnosti. Ako ništa drugo, bar ne mogu da se žalim na soundtrack, mada je primećena odsutnost na času pojedinih hitova, prvenstveno Flash-a, koji je bio Under Preassure, pa nije stigao na vreme.



Sve u svemu, u najboljem slučaju, korektno ostvarenje koje je malo više po PS-u, malo manje boemsko… ali prvenstveno sjajan marketinški trik. Svaka čast glumcima (naročito Maleku, za nekoga ko ni malo ne liči na Fredija, fantastičan je), koreografima, kostimografima… ali scenariju fali nešto što će nas naterati da priči poverujemo, bez obzira na njene neistine.

Naglasiću da je izbor Majka Majersa za ulogu izmišljenog producenta Reja Fostera, ironično, “čoveka kojeg će svet pamtiti po tome što je izgubio Queen” bio genijalan, ne toliko zbog samog umeća legendarnog komičara, koliko zbog intertekstualne veze sa filmom “Vejnov svet”koji ga je i proslavio. Dovoljno je uporediti ove dve scene i ništa više:

A zatim…

(Editor.rs – Luka Radovanović)

WEB PREPORUKE

Leave a Reply

Your email address will not be published.