Editor četvorougao: Zašto je muškarcima opravdano varanje

Editor četvorougao isplivao je kao rezultat veoma čestih kontruktivnih rasprava u našoj redakciji, koje su odveć postale tradicija.

Tako, svakoga dana, između četiti zida, mora slova, informacija i naslova, svako od nas iznosi stavove, i oni su najčešće veoma različiti. Nekada nas kroz prozore ljudi mogu čuti dok Vladimir vrišti kako Kosovo mora ostati naše, Nikola priča da su LGBT prava potpuno ugrožena, Dunja mudruje o antivakcinaciji i sve to povezuje sa datim temama, a Luka onda dođe i ubaci “Oskara” kroz avanture najrazličitijih igrica, o kojima je sve moguće i nemoguće knjige uveliko pročitao.

Zbog svega ovoga, a i da bi i vama sa nama bilo zanimljivije, predstavljamo vam svakog četvrtka naše viđenje, o raznoraznim aktuelnim, neprolaznim i pre svega temama od javnog značaja.

Iako se mi ne slažemo uvek, jedno je sigurno – vi ćete se složiti sa jednim od nas.


DUNJA

Nikakvo varanje ne može biti opravdano. To što se muški pol “vadi” na svoju biologiju, koja nažalost donekle ima ulogu kada se vaš dragi okrene za prelepom damom, ne znači apsolutno ništa. U pokušajima pravdanja gde se često spominje da je jačem rodu razmnožavanje na prvom mestu, određena gospoda vrlo često to shvate bukvalno, pa neretko sebe i svoje izabranice ubeđuju da “je to tako prirodno”.

Znate ono – dok su oni bili u šumi i lovili plen, mi smo čekale u pećinama, ne videći sveta. Pa su mogli da navatavaju šta stignu? Pre par hiljada godina, svakako. Danas – nikako.

Sreća, pa sam u životu srela sam par slučajeva ovakvih primata, čiji mozak nije evoluirao, a neokorteks ostao u onoj kamenoj pećini.

Ona čuvena rečenica “Pa, ja sam muško”, služila im je da objasne svoje životinjske nagone, koje nisu mogli da iskontrolišu. Elem, moram priznati da su se muškarci dosta odmakli od svojih bioloških nagona, kao što to evolucija i nalaže. Iako je monogamija možda sve ređa, nisu samo oni ti koji je prekidaju.

NIKOLA

Pre svega, smatram da je zadata tema u potpunosti jedna pijačarska generalizacija svih mogućih muško-ženskih odnosa. Ali, ako već to radimo, ondak se donekle slažem po tom pitanju da muškarci prolaze mnogo bezbolnije od žena kada je u pitanju samo varanje. Međutim, to je već stvar kulturološkog određenja, društvenog konteksta i kućnog vaspitanja kroz koji ti ljudi odrastaju.

Zbog toga imislim da je ova generalizacija prevelika jer postoje i parovi koji imaju poprilično otvoren odnos u tome kada jedan drugoga “prevari”, pa mu onda to saopšti, nekako vremenom dođu do konkluzije kako da to prevaziđu. Sve ovo ostalo je lelekanje i zapomaganje u borbi ega, sujete i ponosa.

Dok, ovde na Balkanu, takve stvari se uglavnom završavaju na mnogo drastičnije i radikalnije načine, nažalost; što dovodi do pomisli koliko smo svetlosnih godina mi odmaknuti od ostatka slobodoumnijeg sveta.

Ali, ako se već konkretizujemo zašto je muškarcima opravdano varanje, odgovor je veoma jasan: zato što u Srbiji – jer ovde živim, pišem i radim, a ne u Americi ili u Australiji – vlada primitivni patrijarhat gde je muškima sve dozvoljeno i sve dopušteno. A zašto je to tako? Pa upravo zbog tog mizernog rodnog određenja po rođenju – jer su muškarci, pobogu. A kada dalje nastaviš da pitaš: “Pa čekaj, zašto to mora tako?”, dobićeš jednostavan odgovor: “Tako je oduvek bilo”.

Jer biti muškarac u Srbiji je već superiornost. I samo zbog toga muškarcima je ovde sve dozvoljeno, a ne samo varanje. Tužno, ružno i bedno.

LUKA

Naučna je činjenica je da su muškarci promiskuitetnija bića, to je čista biologija. Ta tendencija “mužjaka” prisutna je među gotovo svim vrstama sisara, naročito među inteligentnijim životinjama poput delfina i čovekolikih majmuna. Rado bih ljude poredio sa carskim pingvinima ili morskim konjićima, čuvenim po simboličnoj “vernosti”, ali je logično tražiti sličnosti među jedinkama koje su nama najbliže. Nakon ovih nekoliko rečenica, većina devojaka/žena bi me verovatno i okarakterisalo kao majmuna, ali šta je tu je. Promiskuitet je statistički prisutniji među muškarcima, samim tim se može očekivati da će i čin prevare biti češći. Neverstvo samo po sebi može se tumačiti na nekoliko načina – nijedan od njih nije pohvalan. Muškarci su skloniji seksualnoj prevari, ukoliko ovu vrstu “zlodela” definišemo kao čin koji ne zahteva emotivnu involviranost, ali sve gorenavedeno nije ni bitno kada se tema na ovaj način postavi na talon. Prevara je, kao i svaka izdaja, štetna, a ukoliko fali savesti i empatije, tu je bazična inteligencija da kaže da štetno treba izbegavati, koliko god privlačno bilo.

Moralni odnos prema prevari treba da bude isti, nezavisno od pola. Treba, ide ka tome, ali tek je na pola trke. U pitanju je maraton. Moderni feminizam nas uči kako je za gotovo svaku negativnu pojavu u muško-ženskim odnosima odgovoran (kriv) isključivo patrijarhat. Moderni feminizam je u pravu da je patrijarhat prevaziđen sistem vrednosti, ali kao i mnogi aktuelni socijalno-ideološki pokreti zapostavlja pitanje individualnosti, već se sve posmatra iz kategorija identifikujućih grupa, što je samo po sebi apsurdno. Činjenica da sam muškarac me ne primorava da se izvinjavam ženama za sve istorijske nepravde koje su pretrpele, niti da ih nadoknađujem. Činjenica je i da žene danas nisu dužne da nose okove svojih istorijskih sapatnica. Moja dužnost je isključivo da te nepravde osudim i ne ponavljam, mada i osuda mora biti precizna. Hoćemo li osuditi Homera i zabraniti novim generacijama da čitaju genijalnu “Odiseju” samo zato što je Penelopa simbol vernosti, dok Odisej švrlja po Egejskom moru?

Svako ponaosob odgovoran je za svoje postupke, tako i vreme nezaustavljivo niveliše odnos između “šmekera” i “drolje” koji zbog istovetnog nedela nose drastično različite medalje.

VLADIMIR

Da li je zapravo tako? Ako pitate za odgovor nekog malo ili dosta starijeg, odgovor će biti “da”, ali ako se obratite nekom malo mlađem, odgovor će biti da u suštini nema razlike.

Prevara je prevara, bilo da ju je počinio muškarac ili žena, efekat je isti. Vara se iz različitih razloga – uglavnom da bi se nadoknadio nedostatak koji partner ima u vezi, ali naravno i iz čiste požude, pogotovo na krilima tog slatkog nam alkohola.

Mislim da novije generacije zaista ne razlikuju polove po ovom pitanju, ili ja nisam imao “sreću” da upoznam nekog ko bi me demantovao.

Sa druge strane, neka 80-godišnja gospođa iz okoline Kuršumlije je sigurno “u fazonu” da je neki tamo Dragan car jer je bio sa obe komšiničine ćerke, a Mara drolja jer je bila sa nekim tamo Ilijom i Banetom. Malo sam banalizovao, ali shvatate poentu. Rekao bih da je to samo ostalo usađeno iz nekih starijih vremena, a setimo se i da smo 500 godina bili pod Turcima (haremi, itd).

Opet, mislim da je situacija po ovom pitanju u Srbiji prilično normalna i da se uglavnom podjednako osuđuje prevara u oba slučaja.

(Redakcija)

 

WEB PREPORUKE

Komentari:

  1. Milion muškaraca prevari ali sa kim..
    . pa sa milion žena i šta tu nije jasno rezultat je 1:1

Leave a Reply

Your email address will not be published.