Editor četvorougao: Da li je fašizam poražen 1945. godine?

Editor četvorougao isplivao je kao rezultat veoma čestih kontruktivnih rasprava u našoj redakciji, koje su odveć postale tradicija.

Tako, svakoga dana, između četiti zida, mora slova, informacija i naslova, svako od nas iznosi stavove, i oni su najčešće veoma različiti. Nekada nas kroz prozore ljudi mogu čuti dok Vladimir vrišti kako Kosovo mora ostati naše, Nikola priča da su LGBT prava potpuno ugrožena, Dunja mudruje o antivakcinaciji i sve to povezuje sa datim temama, a Luka onda dođe i ubaci “Oskara” kroz avanture najrazličitijih igrica, o kojima je sve moguće i nemoguće knjige uveliko pročitao.



Zbog svega ovoga, a i da bi i vama sa nama bilo zanimljivije, predstavljamo vam svakog četvrtka naše viđenje, o raznoraznim aktuelnim, neprolaznim i pre svega temama od javnog značaja.

Iako se mi ne slažemo uvek, jedno je sigurno – vi ćete se složiti sa jednim od nas.


NIKOLA

Naravno da je fašizam kapitulacijom Nemačke, a par meseci kasnije i Japana postao samo mrtvo slovo na papiru. Jer, ako ćemo teritorijalno, Frankova Španija je bila i dalje izolovana, fašistička zemlja usred Evrope i nakon Drugog svetskog rata.




Fašizam je nastavio svoj kontinuitet u gerilskim kanalima, da bi danas ponovo bio neskriveno među nama. Velika Britanija je takođe nakon rata imala i dalje čvrsto jezgro obožavalaca fašizma. O američkom rasizmu koji je flertovao sa evropskim fašizmom nema potrebe ni trošiti reči. Sama Nemačka je bila verodostojno denacifikovana, ali su dubinske strukture ostale žive.

Širom Evrope amanet fašizma lunjao je nesrećenim kontinentom, održavajući sebe u životu kroz te marginalne grupacije, da bi krajem osamdesetih ponovo počeo da dobija na punoj snazi.
Na domaćem tlu kada se ponovo probudio duh relativizacije uloge saradnika okupatora Milana Nedića i Dimitrija Ljotića fašizam je uveliko bio živ.
I zbog toga je tragično, baš na ovaj dan kada je nacistička Nemačka potpisala svoju kapitulaciju, da mi moramo da razgovaramo o tome da li je ta najzlokobnija ideologija poražena. A odgovor se sam daje – da nije.
I, nažalost, fašizam će menjati forme, mutirati, pasivno se širiti, ali će njegov motor koji ga pokreće uvek biti isti, a on se zove mržnja.

LUKA
Mislim da suštinski jeste, mada je istina da do današnjih dana vuče svoje žilave repove. Ipak, moderne fašističke tendencije više mi nalikuju na nekog usamljenog zombija – koliko god zastrašujuće delovao, ne verujem da je dovoljno snažan da napravi veću, realniju štetu. U praksi se to više svodi na relativizovanje prošlosti i koketiranje sa nazadnim idejama, estetikom svastike i sve što ona simbolizuje. Da li je to poražavajuće i štetno? Naravno. Da li je to znak da “Imperija uzvraća udarac”? Pa, ne stvarno.



Gotovo svako uniformisano mišljenje (na kojem se fašizam zasniva) će u skorijoj budućnosti nužno biti osuđeno na propast. Pašće samo od sebe, jer u svetu brzih socijalnih promena i smena, gde je rok trajanja kraći nego ikada, neće moći da ostane dugo “trending” bez da se ne ubajati. Svakako, neće nikada biti iskorenjeno, ali će manevarski prostor biti ograničen. To je tendencija modernog društva koje se ogleda i u svakom banalnom činiocu. Neko će možda reći da nijedna promena, niti želja za istom danas nije autentična iliti narodski rečeno – u svemu nam se podmeće “isto s***e, drugo pakovanje”, ali dobra stvar sa fašizmom jeste što nije preterano fleksibilan i uklopiv, te mu nije lako da se infiltrira i kamuflira među prihvatljive ideje. Ipak, bolno upada u oči.



Možda sam naivan i glup, ali Ideologije zasnovane na “mi protiv onih”, ideje zasnovane na mržnji, iako najglasnije, ne mogu više biti istinski najmasovnije.
A kad smo već kod “glasnoće”, užasna je ova aktuelna moda zloupotrebljavanja pojmova “fašizam i fašista”, ne toliko što činjenično relativizuje prošlost, već zato što blati sećanja, istoriju i napore predaka koji su krvarili boreći se protiv fašizma. Ako su na kraju svi “fašisti”, ko je onda fašista?

VLADIMIR
Fašizam i nacizam kao ideologije svakako da nisu pobeđene. Pogledajmo samo Hrvatsku, tu nam je preko. Njeni visoki zvaničnici i te kako veličaju sve ono što je radila NDH, a što je još gore i opasnije, bave se i revizijom istorije. Jedan zločinac kakav je Alojzije Stepinac je u 21. veku na korak od toga da postane svetac. Šta reći, a ne zaplakati? Ikonografija iz Drugog svetskog rata je u jednom delu hrvatskog naroda svakodnevnica i nešto sasvim normalno. Prošle godine smo imali i presudu po kojoj je ustaški poklič “Za dom spremni” “izraz volje i legitimiteta vlasti”.
Takođe , i u drugim evropskim državama postoji određen opasan procenat ljudi koji su sledbenici nacizma ili fašizma, pa tako u Grčkoj imamo Zlatnu zoru koja je do skoro po zemlji lovila migrante poput životinja.
Čak i u Izraelu postoje skinhedsi?!



Na svu sreću, za razliku od Hrvatske, broj sledbenika ovih sumanitih ideologija se može smatrati statističkom greškom, ali nemojmo se zavaravati – fašizmu i nacizmu je potrebno samo plodno tlo kako bi opet procvetali.

DUNJA
Iako nijedna zemlja suštinski danas nije fašistički nastrojena, obrisi fašizma i te kako postoje. U Nemačkoj i dalje imamo jake ostatke istog u okviru neonacističkih pokreta, iako je glavno uporište odavno razbijeno. Šta je sa Španijom, koja je usred Drugog svetskog rata bila fašistička država?
Ne zaborvite masu ljudi koji i dalje veličaju Hitlera i isčekuju njegov povratak.



More nacista je pobeglo u Argentinu, tačnije kompletnu Južnu Ameriku gde je našlo utočište, a da li su iskorenili svoje fašističke navike, pitanje je.
Teorije zavere u kojima je Hitler i dalje živ, odjekuju tu i tamo po određenim krugovima, koji čvrsto veruju u iste. Stoga, iskorenjivanje ove ideologije nikako nije potpuno, a još manje nestalo.
Svakog 9. maja svet obeležava Dan pobede nad fašizmom, u čast istog datuma iz 1945. kada je feldmaršal Vilhem Kajtel u Berlinu potpisao bezuslovnu kapitulaciju Nemačke.
Zašto bismo mi na današnji dan pričali o nestanku fašizma, kada njegovi obrisi samo poprimaju drugačije oblike i malo, malo, pa osvanu po svetu?
Ipak, čvrsto verujem da će u bliskoj budućnosti svaki oblik fašizma morati da padne, da neće smeti čak ni da se pojavi, pa je strah od vraćanja ove ideologije u punu snagu, zaista nepotreban.

(Editor.rs)
WEB PREPORUKE

Leave a Reply

Your email address will not be published.