Dosije Huawei: Od vrtoglavog uspona do gvozdene zavese

Sedište Afričke unije u Addis Abebi blistava je građevina nalik na svemirski brod, koja sjaji na popodnevnom suncu. Uz susedni soliter ističe se u glavnom gradu Etiopije. Dok ulaze u liftove, posetitelji se pozdravljaju na mandarinskom, a plastične palme nose logotip China Development Banka. Svugde postoje male naznake da je zgrada nastala uz kinesku finansijsku pomoć. Peking je 2006. godine obećao 200 miliona dolara za izgradnju sedišta. Gradnja je završena 2012, a sve su po meri izveli Kinezi, a između ostalog i moderni kompjuterski sistem, piše Karishma Vaswani za britanski BBC.

Nekoliko godina zgrada je bila ponosan dokaz sve bliskijih veza između Kine i Afrike. Trgovinska razmena je eksplodirala u poslednje dve decenije, uz otprilike 20 odsto godišnjeg rasta, navodi međunarodna konsultantska kompanija Kinsey. Kina je najveći partner Afrike. Međutim, 2018. godine francuski dnevni list Le Monde Afrique objavio je prelomnu vest.



Kompjuterski sistem Afrike bio je kompromitovan. Navodeći više izvora, Le Monde je objavio kako se tokom pet godina svake noći između ponoći i dva sata podaci sa servera Afričke unije šalju u 8000 kilometara udaljene servere u Šangaju. To se navodno događalo 1825 dana zaredom.

Le Monde Afrique je napisao kako je sve otkriveno 2017. godine, nakon što je jedan naučnik, zaposlen u Afričkoj uniji, primetio neuobičajeno visok nivo kompjuterske aktivnosti na serverima u vreme kad su kancelarije bile prazne. Pokazalo se takođe i da su u zidovima i radnim stolovima zgrade pronađeni mikrofoni i uređaji za prisluškivanje.



Reakcija je bila brza. I Afrička unija i kineski zvaničnici javno su osudili izveštaj kao lažan i senzacionalistički, odnosno kao pokušaj zapadnih medija da naruše odnose između sve snažnije Kine i sve nezavisnije Afrike. Ipak, Le Monde Afrique je rekao kako su zvaničnici Afričke unije neslužbeno izrazili zabrinutost zbog velike zavisnosti o kineskoj pomoći, pa su to sve uradili zbog posledica koje iz toga mogu proizaći. Usred svega toga, jedna je činjenica ostala uglavnom nepoznata javnosti.

Glavni dobavljač informatičke i komunikacijske tehnologije u sedištu Afričke unije bila je poznata kineska kompanija za telekomunikacijsku opremu Huawei.

”To ne znači da je kompanija učestvovala u krađi podataka. Ipak, teško je da se zamisli, s obzirom na ulogu Huaweija u opremanju i pružanju ključnih telekomunikacijskih usluga u zgradi Afričke unije i posebno kompjuterskom centru, da kompanija može da ostane potpuno nesvesna navodne krađe ogromnih količina podataka, svaki dan kroz pet godina”, kaže Danielle Cave iz “Australian Strategic Policy Institute“.



Zvaničnik Huawei kompanije za BBC je izjavio: ”Ako je došlo do curenja podataka iz sedišta Afričke unije kroz duži vremenski period, ti podaci nisu poticali iz tehnologije koju je Afričkoj uniji dostavio Huawei. Ono što je Huawei isporučio Afričkoj uniji su uređaji za informacioni centar, ali ti uređaji nisu imali mogućnost skladišenjta ili prenosa podataka.”

Ne postoje dokazi koji bi ukazivali da je Huaweijeva telekomunikacijska mreža ikada bila u službi kineske vlade ili bilo koga drugoga, u smislu pristupa podacima njegovih klijenata. Huawei je bio samo jedan od dobavljača u ovom projektu. Niko nije službeno potvrdio da je sistem Afričke unije kompromitovan, ipak izveštaji su nastali u godinama sumnje prema Huaweiju kao kompaniji koja je pod prekomernim uticajem kineske vlade.

”Kad sam pre 30 godina započeo, nismo imali ni telefon. Jedini telefoni koje smo imali bili su oni s ručicama sa strane, kakve vidite u filmovima iz vremena Drugog svetskog rata. Tada smo bili prilično nerazvijeni”, priseća se osnivač i predsednik Huaweija Ren Zhengfei svojih početaka s drugim najvećim svetskim proizvođačem pametnih mobilnih telefona, dok se nalazi u sedištu kompanije u Shenzenu, simbolu uspeha kojem je posvetio celi svoj život.

U grotlu zmaja


Dugo mramorno stepenište, prekriveno plišanim crvenim tepihom, dočekuje posetioce na ulazu. Na vrhu stepenica, ogromna slika prikazuje tradicionalnu scenu kineske Nove Godine.

Nekoliko kilometara dalje u Dongguanu, novi Huaweijev kampus još je impresivniji. Osmišljen kako bi ugostio 25.000 zaposlenih koji rade na istraživanju i razvoju, kampus se sastoji od 12 ”sela”, od kojih svako arhitekturom odgovara nekom evropskom gradu, među ostalim Parizu, Bolonji i Granadi.

Sve izgleda kao Silicijumska dolina koju bi osmislio Walt Disney. Dugi hodnici s rimskim stubovima i pitoresknim francuskim kafićima krase kampus, povezan vozom, koji prolazi kroz njegovane vrtove i veštačko jezero. To je sasvim drukčiji svet od onog u kojem se Ren nalazio kad je 1987. godine pokretao kompaniju.

”Osnovao sam Huawei u vreme kad je Kina počela da sprovodi reformu i politiku otvaranja. U to doba, Kina je prelazila s planske na tržišnu ekonomiju. Ne samo ljudi poput mene, nego ni najviši državni zvaničnici nisu imali nikakvu ideju šta je tržišna ekonomija. Činilo se da će biti teško da se preživi”, govori Ren.

Kina
Huawei je 2002. na međunarodnom tržištu ostvario prodaju od 552 miliona dolara. Do 2005. godine prodaja na međunarodnom tržištu prvi put je bila veća nego na domaćem; FOTO: Pixabay

Rođen je 1944. godine u južnoj Kini, u burnom i haotičnom mestu, jednoj od najsiromašnijih regija ionako oskudne zemlje. Kroz duže vreme, teškoće su bile sve što je iskusio. Potiče iz porodice sa sedmoro dece.

”Bili su vrlo siromašni. Mislim da su teškoće nešto što može da se vidi kad se sagleda njegov život i što on neprekidno naglašava”, kaže David De Cremer, koautor knjige o Renu i Huaweiju.

Kako bi pobegao od siromaštva i napornog rada, Ren je učinio isto što i mnogi mladi Kinezi u to vreme. Prijavio se u vojsku, prenosi Index.

”Bio sam nižeg čina u Narodnooslobodilačkoj armiji. Služio sam na građevinskim projektima, a ne u borbenim mestima. U to vreme, bio sam tehničar u vojsci, a potom sam postao inženjer”, objašnjava Ren.

Napustio je vojsku 1983. godine, kad je Kina počela da smanjuje svoju vojsku i posvetio se elektronskom biznisu. Prema vlastitom priznanju, u početku nije baš bio najbolji preduzetnik.

”Celi dotadašnji život proveo sam u vojsci i navikao sam da radim ono što mi se kaže. Odjednom sam se našao u tržišnim vodama. Bio sam izgubljen i prevaren.”

Međutim, brzo je učio i naporno je studirao zapadne poslovne prakse i evropsku istoriju.

”Istraživao sam o čemu se zapravo tamo radi. Čitao sam knjige o evropskim i američkim zakonima. U to vreme bilo je vrlo malo knjiga o kineskim zakonima, pa sam morao da čitam o evropskim i američkim zakonima.”

Legenda o Noćnim vešticama: Sovjetske pilotkinje uterivale su strah u kosti Hitlerovoj floti

Pet godina kasnije, osnovao je Huawei, štomože da se prevede kao ”sjajno dostignuće” ili ”Kina je sposobna”, kako bi prodavao jednostavnu telekomunikacijsku opremu ruralnom kineskom tržištu.

U roku od nekoliko godina, Huawei se razvio i počeo da proizvodi vlastitu opremu. Početkom devedesetih, Huawei je sklopio ugovor s vladom za isporuku telekomunikacijske opreme za Narodnooslobodilačku armiju.

Do 1995. godine, kompanija je ostvarivala prodaju vrednu 220 miliona dolara godišnje, uglavnom poslujući na ruralnom tržištu. Sledeće godine Huawei je dobio status kineskog ”nacionalnog šampiona”, što u praksi znači da je vlada zatvorila tržište stranim konkurentima.

U to doba, kineska ekonomija je raslo po prosečnoj stopi od 10 odsto godišnje, pa je Huawei ovim statusom dobio veliki podsticaj. Međutim, tek kad je 2000. godine počeo da se širi po inostranstvu, njegova je prodaja zaista skočila.

Huawei je 2002. na međunarodnom tržištu ostvario prodaju od 552 miliona dolara. Do 2005. godine prodaja na međunarodnom tržištu prvi put je bila veća nego na domaćem.

Rani dani


Renovi rani dani u biznisu usadili su mu želju da zaštiti svoju kompaniju od hirova i iluzija berzanskog tržišta. Huawei je u privatnim rukama, kao i u vlasništvu zaposlenih. To je Renu omogućilo da više novca uloži u razvoj i istraživanje. Svake godine Huawei ulaže 20 milijardi dolara u razvoj i istraživanje, što je jedan od najvećih takvih budžeta u svetu.

”Kompanije koje su izašle na berzu moraju da se posvete mnogo pažnje svojim bilansima. Ne mogu previše da investiraju, jer to smanjuje dobit, a time i cenu deonica. Mi u Huaweiju borimo se za svoje ideale. Znamo da će oplodnjom ‘zemljište’ da postane još bogatije. Zahvaljujući tom pristupu smo uspeli”, kaže Ren.

Jedna priča iz kompanijskih početaka govori kako je Ren kuvao za svoje osoblje. Odjednom je izjurio iz kuhinje i najavio: “Huawei će za 20 godina biti jedan od tri glavna igrača na globalnom telekomunikacijskom tržištu.”

Kina
Već više od decenija, američka vlada na kompaniju gleda kao na tek nešto više od produžene ruke Kine; FOTO: Pixabay

Upravo se to i dogodilo. I više od toga. Huawei je danas najveći svetski trgovac mrežnom telekomunikacijskom opremom. Od namere da bude kompanija poput Applea, Huawei je došao do toga da prodaje više smart telefona nego Apple.

Međutim, nad međunarodnim uspehom Huaweija počele su da se nadvijaju mračni oblaci.

Renove i Huaweijeve veze s Kineskom komunističkom partijom izazvale su sumnju da kompanija svoj vrtoglavi uspon temelji na snažnim političkim vezama u Kini. SAD je optužio Huawei da je oruđe kineske vlade.

Ren odbija tu optužbu: “Čak ni kompanije u stopostotnom državnom vlasništvu nisu uvek uspešne. Dobre veze garantuju uspeh? Huaweijev je uspeh najviše je zbog zasluga napornog rada.”

Početak kraja


Tog dana u Kanadi, Meng Wanzhou, Huaweijeva direktorka finansija i najstarija Renova kći, uhapšena je dok je čekala let na aerodromu u Vankuveru. Hapšenje je sprovedeno na zahtev SAD, koja je optužuje da kršila sankcije protiv Irana.

”Kad je uhapšena, moje srce se slomilo. Nisam mogao da gledam da moje dete tako pati. Ali šta je bilo, bilo je. Možemo samo da se oslonimo na zakone kako bismo rešili ovaj problem”, rekao je Ren.

Zakon o zabrani abortusa otvoriće Pandorinu kutiju

Huaweijevi problemi tek su počinjali. Gotovo dva meseca kasnije, američko Ministarstvo pravde podignlo je dve optužnice protiv Huaweija i Meng. Oni ih optužuju da su zavaravali banke i američku vladu o svojim poslovima s Iranom.

Druga optužnica, ona protiv Huaweija, uključuje i kazneni progon zbog ometanja pravde i pokušaja trgovine poslovnim tajnama. I Huawei i Meng odbijaju odgovornost i krivicu.

Optužba za krađu poslovnih tajni odnosi se na robotski alat koji je razvio T-Mobile, poznat kao Tappy.

Kina
Nema dokaza koji bi ukazivali da je Huawei na bilo koji način podređen kineskoj vladi, ili da Peking ima bilo kakve planove da diktira poslovnu strategiju Huaweiju, posebno kad je reč o špijuniranju; FOTO: Pixabay

Prema pravnim dokumentima, Huawei je pokušao da kupi Tappy, uređaj koji imitira ljudske prste i tipka po dodiru mobilnog dovoljno brzo da bi testirao odziv.

T-Mobile je u to vreme bio Huaweijev partner, ali je odbio ponudu kineske kompanije, strahujući da će da ga koristi za razvoj mobitela T-Mobileovih konkurenata.

Navodno je jedan od Huaweijevih američkih zaposlenih sakrio Tappyjevu robotičku ruku u svoju torbu kako bi mogao da prenese detalje kolegama u Kini.

Nakon što je otkriven, Huaweijev je zaposleni tvrdio da je ruka greškom pala u njegovu torbu.

Huawei tvrdi da je zaposleni to uradio samostalno, stoga je slučaj završen nagodbom van suda 2014. godine. Međutim, novi slučaj temelji se na e-mailovima između menadžera u Kini i Huaweijevih zaposlenih u SAD, što kompanijski menadžment povezuje s navodnom krađom.

U optužnici se takođe navode dokazi o nagradnim bonusima iz 2013. godine, koji Huaweijevim zaposlenima nude finansijske nagrade za krađu poverljivih informacija od konkurenata. Huawei je porekao da takvi bonusi postoje.

Istorijat optužbi


To nije prvi slučaj optužbe protiv Huaweija za krađu poslovnih tajni. Kroz godine su kompanije poput Cisca, Nortela i Motorole upirale prstom prema kineskoj kompaniji, ali američki strahovi zbog Huaweija sadrže mnogo više od obične industrijske špijunaže.

Već više od decenija, američka vlada na kompaniju gleda kao na tek nešto više od produžene ruku Kine.

Ova zabrinutost izašla je u prvi plan pojavom pete generacije ili 5G mobilnog interneta, koji obećava download 10 ili 20 puta brži od današnjeg, uz mnogo veću povezanost između uređaja. Kao najveći svetski pružatelj telekomunikacijskih usluga, Huawei je jedna od najboljih kompanija za izgradnju novih 5G mreža. Ali SAD je upozorio svoje obaveštajne partnere da sklapanje ugovora s Huaweijem može da znači dopuštanje Kinezima da špijuniraju.

Šta sve dosad znamo o “trgovinskom ratu” Kine i SAD?

Američki državni zvaničnik Mike Pompeo nedavno je upozorio na Huawei, rekavši da ”SAD neće biti u mogućnosti da deli informacije sa zemljom koja usvoji njihovu tehnologiju i otvori mu vrata svojih kritičnih informacijskih sistema”.

Velika Britanija, Nemačka i Kanada razmatraju predstavljaju li Huaweijevi proizvodi bezbednosnu pretnju. Australija je otišla korak dalje, pa zabranila poslovanje dobavljačima opreme ”za koje je verovatno da će biti podvrgnuti vansudskim nalozima stranih vlada”.

Kina
Kineski stavovi prema prikupljanju podataka i privatnosti drugačiji su od onih na Zapadu. Mnogi ljudi ne mare ako kompanije steknu pristup njihovim podacima, tvrdeći da to pridonosi praktičnosti života i rada; FOTO: Pixabay

Huawei nije izričito naveden, ali Danielle Cave iz Australian Strategic Policy Institutea kaže da kompanija predstavlja rizik po nacionalnu bezbednost zbog svojih veza s vladom.

Ona navodi članak kineskog zakona koji kompanijama onemogućava da odbiju pomoć Kineskoj komunističkoj partiji u prikupljanju obaveštajnih podataka.

”Doduše, nedostaje nam konkretan dokaz. Za prosečnu osobu koja ima Huaweijev mobilni to nije važno, ali zapadne vlade moraju da štite nacionalnu sigurnost. Zašto bi dopustile pristup kompaniji koja je deo kineskog političkog sistema?”, kaže Cave.

Ren tvrdi da Huaweijevi resursi nisu i nikad neće biti iskorišćeni za špijuniranje u korist kineske vlade: ”Kineska vlada jasno je rekla da od kompanija neće da zatraži instaliranje backdoora.” Backdoor je tajna ulazna tačka u softveru ili kompjuterskom sistemu, koja osobama ili institucijama omogućava pristup unutrašnjem funkcionisanju sistema.

”Huawei to neće da učini. Naši prihodi od prodaje iznose stotine milijardi dolara. Nećemo da rizikujemo prezir kod naših klijenata zbog nečega takvog. Izgubili bismo svoje poslove. Neću da preduzmem taj rizik”, rekao je Ren.

Pod šapom Kine


Zhou Daiqi je glavni u Huaweiju za etiku i usklađenost s propisima. U kompaniji je već gotovo 25 godina i to na raznim pozicijama, od glavnog inženjera, direktora sektora za hardver, do voditelja istraživačkog centra u Xi’anu. Visoke dužnosti spajao je sa sasvim drugačijom ulogom, onom partijskog sekretara u Huaweijevom Komitetu komunističke partije. Sve kompanije u Kini po zakonu moraju da imaju Komitet komunističke partije.

Službena je linija da komiteti postoje kako bi se osiguralo da zaposleni podržavaju moralne i društvene vrednosti zemlje. Članovi komiteta takođe su često zaduženi da pomažu radnicima s finansijskim problemima. Ipak, kritičari kineskog jednopartijskog sistema tvrde da to omogućava državi kontrolu nad korporativnom Kinom. I još kažu kako je nivo kontrole poslednjih godina sve viša.

”Kina proširuje kontrolu nad svojom poslovnom zajednicom. Budući da kompanije stiču moć i uticaj u inostranstvu”, kaže Eliott Zaagman, PR savetnik mnogih kineskih kompanija.

Ren, međutim, tvrdi da je uloga Komiteta komunističke partije u Huaweiju daleko manja nego što se na Zapadu veruje: ”Komiteti služe kako bi se zaposleni edukovali i nisu uključeni u bilo kakve poslovne odluke.”

Eliott Zaagman tvrdi da se radi o sistemu u kojem se traži lojalnost: ”Ne postoji odvajanje partije od države. Sistem u Kini podstiče manjak transparentnosti u kompanijama kao što je Huawei”.

Sa druge strane, postoji zabrinutost da te bliske veze znače da kompanije nemaju mogućnost odbiju Komunističku partiju kad ona od njih nešto zatraži. A ako je ta kompanija uključena u osetljive globalne telekomunikacijske infrastrukturne projekte, lako je da se shvati zašto su zapadni posmatrači zabrinuti.

Nema dokaza koji bi ukazivali da je Huawei na bilo koji način podređen kineskoj vladi, ili da Peking ima bilo kakve planove da diktira poslovnu strategiju Huaweiju, posebno kad je reč o špijuniranju.

Kina
Prethodne američke administracije verovale su da će ekonomski angažman u Kini dovesti do toga da ova zemlja bude slobodnija i liberalnija; FOTO: Pixabay

Međutim, način na koji je Kineska komunistička partija zdušno branila Huawei, daje temelja sumnjama u njegovu nezavinost.

Primera radi, Peking je izjavio kako je hapšenje Meng bila zloupotreba prava. I dok se čeka njeno izručenje SAD, Kina je uhapsila dvojicu kanadskih državljana i optužila ih za krađu državnih tajni. Analitičari kažu da su ova hapšenja povezana s hapšenjem Meng.

Iako ne želi da komentariše hapšenja Kanađana, Ren kaže da je obrambeni stav Kine prema Huaweiju razumljiv: ”Dužnost je kineske vlade da zaštiti svoje ljude. Ako SAD pokušava steći konkurentsku prednost potkopavanjem najistaknutije tehnološke kompanije u Kini, sasvim je razumljivo da će kineska vlada da priskoči u zaštitu.”

Tkom prošlih nekoliko godina bilo je znakova vladinih pritiska na privatne kompanije, posebno tehnološke kompanije, da deluju skladno stranačkim pravilima, čak i kad su se kompanije tome odupirale. Problemi kineske prevozničke kompnaije Didi Chuxing primer su poteškoća s kojima se suočavaju kineske kompanije koje nastoje zadržati nezavisnost pod pritiscima vlade.

Kineski stavovi prema prikupljanju podataka i privatnosti drugačiji su od onih na Zapadu. Mnogi ljudi ne mare ako kompanije steknu pristup njihovim podacima, tvrdeći da to pridonosi praktičnosti života i rada.

Tako nije bilo nimalo neobično da su nakon ubistva dvojice vozača od strane Didijevih vozača, regulatori iskoristili skandal i prisilili Didi da više korporativnih podataka podeli s vladom. Međutim, Didi je pružio otpor, navodeći kao razlog privatnost korisnika. Prema kineskom zakonu, nije imao izbora nego da pridržava zahteva države. Tako je vlastima na pregled poslao tri kutije ištampanih dokumenata.

Prema Samm Sacksu iz Centera for Strategic and International Studies (CSIS), ovaj slučaj pokazuje da ”vladin pristup podacima u Kini nije tako slobodan kako mnogi van Kine misle”. Ona kaže da to ukazuje na svojevrsno ”konfrontacijsko natezanje oko podataka između vlade i kompanija”. Ishod tog natezanja odrediće na koji će se način na kineske kompanije gledati kad posluju u inostranstvu.

Budućnost


Kompanije poput Huaweija rasle su u sistemu u kojem su za opstanak i napredovanje ipak bile potrebne snažne veze s kineskom vladom. Nije bilo drugog izbora, ali te veze mogu da naškode njihovom ugledu u inostranstvu.

Zhu Peiying, šef Huaweijevog razvoja 5G bežične tehnologije, prikazuje uređaje koji mogu da se povežu s novom tehnologijom. Od pametne četkice za zube, koja prikuplja podatke o tome koliko dobro perete svoje zube, do pametne šoljice, koja podseća da je potrebno da popijete malo vode. Radi se o svetu u kojem se meri i analizira sve što može da se zamisli. U najsofisticiranijoj formi u gradovima može da se poveže baš sve. Samovozeći automobili, temperatura u zgradama, brzina javnog prevoza, popis je beskrajan.

Za Huawei se smatra da je godinu dana ispred svojih konkurenata u smislu tehnološke stručnosti koju može da ponudi svojim kupcima. Takođe se smatra da kompanija može da ponudi 10 posto niže cene od svojih konkurenata, iako neki smatraju da je to zbog državne podrške. Ren tvrdi da Huawei ne dobiva nikakve državne subvencije, stoga ističe kako je pravi razlog američkog otpora prema Huaweiju njegova tehnološka superiornost.

Zakonski rasizam se pojavio pre pet vekova

”Nema šanse da nas SAD slomi. Svetu je potreban Huawei zato što smo napredniji. Čak i kad bi SAD uverio neke zemlje da ne posluju s nama, nama će samo malo smanjiti krug poslovanja”, kaže Ren.

Mnogi analitičari kažu kako isključivanje Huaweija iz američkih mreža zapravo može da dovede do zaostajanja SAD-a u 5G kapacitetima.

”To bi značilo da ne bismo mogli učestvovali ni u jednoj mešovitoj mreži koja koristi Huaweijevu opremu, u Evropi ili Aziji. To bi nas stavilo u značajno podređeni položaj”, kaže Samm Sacks.

To bi moglo da dovede do stvaranja sveta s dva interneta, odnosno stvaranja ”digitalne čelične zavese”, koja će svet da podeli na deo koji posluje s kineskim kompanijama kao što je Huawei, kao i na deo koji ne posluje s njima.

Prethodne američke administracije verovale su da će ekonomski angažman u Kini dovesti do toga da ova zemlja bude slobodnija i liberalnija. Niko ne poriče da je Kina u poslednjih 40 godina napravila značajne korake. Ekonomija je tri decenije rasla po prosečnoj godišnjoj stopi od 10 posto, stoga je pomogla da se 800 miliona ljudi izvuče iz siromaštva. Kinesko je ekonomija danas druga po veličini u svetu, odmah iza SAD-a. Neki očekuju da će kineska ekonomija prestići američko do 2030. godine.

(Editor.rs)

WEB PREPORUKE

Leave a Reply

Your email address will not be published.