Doktore, vraćaj moj kusur

Od pre nekoliko dana, s neba pa u nejaka rebra ove naše uveliko, do grla zaglibele zemlje u raznoraznim problemima, pao je novi zakon. Zabio se ni od kuda, tog jutra, izazivajući čuđenje, zabrinutost i smeh.

Govorim naravno o tome da zdravstveni radnici u Srbiji odnedavno smeju da prime nenovčani poklon čija pojedinačna vrednost ne prelazi 5 odsto prosečne plate (2.726 dinara, odnosno 23 evra), a ukupna vrednost ne prelazi prosečnu neto platu (od 54.521 dinara ili 462 evra).



I sad, ne zna se šta je apsurdnije – da li je ovo bedni pokušaj suzbijanja korupcije ili prosto njenog legalizovanja?

Kada je taj neko razmišljao da donese ovaj čin koji je stupio na snagu, da li je uopšte razmišljao?

Čim je vest iscurila na svetlost dana, ljudi su se podelili u tri grupe. Prvu čine uplašeni, koji ne znaju da li je poklon obaveza i kako će od svojih primanja uopšte izdvojiti da svakom lekaru pljunu po 23 evra. Da li se tu računaju i lekari opšte prakse, koji su odavno samo usputna stanica, šalter za dalje? Pa krene čovek od njih, pa još 23 evra specijalisti jednom, pa ako pošalju na dodatne analize odoše pare, a gde su one fine medicinske sestre koje su vam bile od pomoći, pa mora se i na njih misliti.

Dakle, ti zabrinuti svoju platu (ako je prosečna) mogu iz neznanja ili uljudnosti potrošiti po bolnici, na viskije, kafe, bombonjere, cveća…

Napariće se bre, ti lekari, pazite, to je 23 evra po pacijentu. A prođe vam deset dnevno, minimum. Pa vi sad vidite. Nadam se da ovde osećate ironiju.

Ne, ovaj poklon nije obaveza, i ne, ne morate ga svom lekaru uzeti – da razjasnimo.

Druga grupa su standardni donori, koji svojim doktorima na ruke uveliko daju keš. Ko tu šta prijavljuje i kome? Niko nikome. Pa, malo li je njih palo zbog korupcije? Ako mene pitate, zapravo jeste malo, broj bi trebalo biti daleko veći. Ovi nemaju šta da brinu, njima će biti kao što je i bilo – par ljubičastih i vozi Miško po magnetnoj rezonanci.



Treći su nasmejani. Oni vide sav besmisao ovog zakona i pitaju se čemu sve ovo?

I ja se, iskreno pitam.

I zanima me, šta će se desiti kada odem kod stručnjaka koji mi je spasao život, odnesem mu sliku koja košta preko tih dvadeset i tri evra?

“Izvinite, evo, ja sam donela ovo, košta oko 10.000 dinara, pa ako biste bili ljubazni ovaj…da mi…znate, vratite kusur?”



Verovatno bi me poslao kod kolege psihijatra, da se odradi tu neka procena, jer definitivno da u ovoj situaciji neko nije normalan.

I zaista, koliko na kraju svih tih sumornih dana, prljavih novčanica i latinskih slova – košta nečiji život?

Od kada i kako smo došli do toga da na njega stavljamo cenu?

Što mitom i korupcijom, što bilo kojim zakonom?

Evo, ne znam.

(Dunja Čavić)

WEB PREPORUKE

Komentar:

  1. Da, koliko kosta ljudski zivot? Za ubice…zavisi, narkomanima je dkvoljna dnevna doza i ode necija glava, profesionalcima – pa valjda zavisi koga treba “skloniti”, bahatim, tetoviranim celavcima je to zaj….cija. Nekako, dodje mu na ono staro ” ubijam za lovu, ali ti si mi ortak, tebe cu za dzabe.”…
    Sasvim je normalno, cak i “moralna obaveza” castiti frizera/ku, iako nismo zadovoljni frizurom, castiti konobara koji nas je posluzio “preko one stvari”, castiti taksistu, odnosno “zaokruziti” racun, i koga sve ne castimo, a da ne kaze ni hvala.
    E sad…sta cemo sa lekarima…one koji traze pare, kola, jahte, stanove, kuce….njih u zatvor, bez pogovora….a sta cemo sa onim koji cute, “trpe nesto sto se zove plata” spasavaju svakodnevno po nekoliko zivota, i strpljivo cekaju gradski prevoz…sta, sta cemo!? Pa, nista, ko ih j… uostalom, to im je posao , duznost….da, duznost je i za deset, dvadeset evra izbeci kaznu u saobracaju
    I…sta cemo sa tim? Nista, casticemo, a veceras i celu kafanu za savrsen zakon…a posto flasa pica koju sam uspeo da priustim da ponesem kao znak paznje, lekaru koji me spase od “drugih lekara” izlecivsi me a da je jedino od mene trazio da postujem vreme uzimanja lekova, jedino sto je trazio svakog dana po nekoliko puta da mu odgovorim na “kako ste,je l bolje…”i po nekoliko puta dnevno pregledao…s obzirom na “novinu”, e pa udem da kupljenu flasu zamenim za neku jeftiniju, koja se uklapa u “cenu”, jer mozda nece imati sitno da mi vrati kusur….mada kad bolje razmislim, sto bi ga pa i castio, vidi se dobar covek, a sjajan strucnjak, dodje mu na “budala” , pa taj ce me primiti kad god “zapne”….zato -“Alo kelner daj turu i da platim, i evo za tebe, castim!”…
    Da li je ovo vredno da se zamislimo, ili za “razmisljanje” mora neko da nas “casti”….

Leave a Reply

Your email address will not be published.