Dan D – početak procesa ispravljanja Hitlerovog izopačenog sveta

Šestog juna 1944. godine više od 150 hiljada savezničkih vojnika krenulo je prema severnoj francuskoj obali, započevši tako oslobađanje Evrope od nacizma. Dan D je događaj koji je bio prekretnica u Drugom svetskom rat, a Guardian je još 2014. napisao veličanstveni tekst o tom danu kao dan kada je pokrenut proces protiv izopačenog sveta koje je Hitler tada stvorio. 





Bio je to događaj koji nikada neće biti zaboravljen. Bila je to tragedija koja je oduzela živote tolikim mladićima i dovela do gubitka još mnogo toga da, godinama kasnije, Dwight D Eisenhower, general koji izdao naređenje tog dana, nije mogao da govori o tome bez suza.

Bilo je to zapanjujuće vojno dostignuće, na krajnjoj ivici onoga što je tada bilo tehnički i logistički moguće, koje je probilo Hitlerov golemi atlantski zid za manje od tri sata.

Drugi svetski rat kao najmračnije razdoblje čovekovog uma

Bio je to odmerni i hororičan čin, koji je započeo proces ispravljanja sveta koji je Hitler okrenuo naglavačke i koji je počeo da isceljuje jezive rane koje je naneo Evropi.

I to je bio krunski trijumf opštenarodnog rata u kojem je ono što je pretrpelo i naučeno tokom službe u armijama zapadnih saveznika duboko uticalo na prirodu politike u njihovim društvima nakon rata.

Na sve ove načine pobeda Dana D potvrđuje da je to temeljni događaj naše ere.



Iako se bitka i dalje preispituje, otkrivajući mnoge aspekte koji nisu bili očigledni u to vreme, još uvek zadržava svoju važnost kao jedna od tri velike prekretnice u prekidu i preoblikovanju sveta koji je bio suštinska značaju za tu tragičnu dramu 20. veka.

Ispred nas nalazio se Staljingrad, pričalo se da je goreo

Pobeda saveznika 1918. godine, koja je okončala rat na koji se Evropa suicidno upustila 1914. godine, bila je osnova za prvi pokušaj, nesavršen i na kraju neuspešan, da se ponovo spoji razdvojena civilizacija.

Dan D, koji je, iako je bilo mnogo borbi, u osnovi osigurao poraz Trećeg Rajha, bio je osnova za drugi, uspešniji, ali još uvek nesavršen pokušaj ponovnog stvaranja.

Konačno, promena u Sovjetskom Savezu, simbolizovana prvim slobodnim izborima 1989. godine, transformisala je drugu totalitarnu silu, onu koja je preživela i profitirala od tog rata, i završila ovu ponovnu izradu.

Hajnrih Himler – kukavica koja je pokušala da sakrije milione pobijenih

Duboka rivalstva ostaju – u Ukrajini, u Južnokineskom moru, na Bliskom istoku, da spomenemo samo najočiglednije – ali ovo je nesumnjivo manje opasan svet.

U tom pogledu, 1918., 1944. i 1989. godine tri su stepenice koje su nas odvele od razaranja 1914. godine do komparativne sigurnosti i normalnosti današnjice.



Britansko razumevanje Dana D verovatno se promerilo najviše puta do sada. Prvo smo mislili da su Britanci pobedili u ratu, sa nekom kasnijom pomoći. Onda smo priznali, imajući u vidu Pacifik, da su ga Amerikanci osvojili. Tek kasnije smo shvatili da je Rusija nosila najveći teret i pritisak.

Čak i sada, zastareli pogled na ulogu Britanije podupire izolacionističko razmišljanje u ovoj zemlji. Ono što nije sporno je da se način na koji su se borili zapadni saveznici povećali pritiske za demokratskija i egalitarnija društva. Razlika između ljudi se smanjivala, angažovanje i razumevanje je bilo jednako važno kao i poslušnost, muškarci i žene su radili sa jednakom energijom za pobedu.

Sve ovo je nagovestilo drugačiji stav između klasa i roda nakon što su borbe prestale. Nivo solidarnosti postignut tokom konflikta, iako donekle romansiran, postao je standard kojim se meri koliko smo od tada pali.

Dan pobede u Evropi je dan pobede nad ljudskim zlom (GALERIJA)

Rat je bio podjednako standard po kome se ocenjivao moral kasnijih sukoba. Iako je vokabular smirivanja i suprotstavljene tiranije često bio prisiljen da opravda ratove, bilo je jednako istina da je većina izgledala loše ili lošije u poređenju sa onim što je Studs Terkel nazvao “Dobrim ratom“.



Dan D nam je dao priču i mit, koji svake godine prepričavamo, sa mnogo voljenim angedotama o vremenu, borbi u St. Mere Eglise, ili komandosima Lord Lovat’s. To nam je takođe sve dalo standard suda koji mi dobro radimo.

Dakle, odgovor na Peterkinovo pitanje u Southeijevoj pesmi o Blenheimovoj bici, “Ali kakvo je dobro došlo od toga?”; u slučaju Dana D, zaista dobro.

(Editor.rs)

WEB PREPORUKE

Leave a Reply

Your email address will not be published.