Dajte mi dva dupla i dve vode, za mog kuma

Tada nije bilo mobilnih telefona, niti bilo kakve druge komunikacije, a “fiksni” uglavnom, crni, telefon od bakelita se slabo koristio u nasem društvu.
Prećutni dogovor je bio da se svako veče nađemo u SK, pa odatle , dalje u provod, sa obaveznim povratkom u “matičnu” Kafanu. Kafana SK, je imala “šarenu” postavku stalnih gostiju. Znalo se ko i s kim i za kojim stolom sedi, a svi su bili kao jedno društvo, sa čestim dovikivanjem, čašćavanjem, dobacivanjem i opštim smehom od stola do stola, kad bi neko “izvalio” dobru foru.



Njih dvojica su bili kumovi, naravno, “domoroci” kafane, sedeli za malim stolom pored toaleta , stolom za dvoje.
Uvek , godinama, su isto naručivali – dva dupla vinjaka koji su zvali “Tinjak”, jer kako je prvi govorio: “Mi smo s nasim pićem na Ti”, i dve obične vode. Konobarica ih nije ni pitala sta hoće, već je automatski “obnavljala” dva dupla vinjaka i dve obične vode, dok oni ne bi rekli “E, da platimo”.
Te večeri smo čuli uz popmpeznu najavu Prvog: “Gospodo, molim za trenutak pažnje”, da Drugi, kum ide za Ameriku, za stalno i da se obavezuju da dokle god su razdvojeni, a piju, da Prvi pije za Drugog, a Drugi za Prvog, kao da su zajedno.
Sledio je aplauz, i, po običaju, ture pića za njihov sto – sve po dva dupla.
Prošlo je godinu, dve, Prvi je redovno dolazio, sedeo za njihovim stolom, kelnerica donisila dva dupla i dve obične, i ovaj je ćuteci pio, do jedne večeri. Kada je seo, kelnerica je donela “uobičajeno”, a Prvi, mrtav ozbiljan, rekao je da svi čuju:



“A ne, jedan dupli i jedna voda”.
U kafani je nastao tajac, i međusobni žamor, sve u nagađanju “šta je sa kumom, da nije, ne daj Bože…”



Posle nekog vremena i nekoliko naručivanja Prvog, samo jednog duplog i jedne vode, nisam izdržao, ustao sam, prišao mu i upitao:
“Izvini, ali moram da pitam, je l kum u redu, je l dobro….”
Pogledao me začuđeno, i rekao:
“Kum!? Ma uživa, super je, a što?”
Rekoh:
“Pa dogovor, da pijete jedan za drugog, a sad samo jedan dupli, pa reko….”
Nasmjao se:



“A to! Ma sve je u redu, samo sam ja ostavio piće, a kum sika i dalje.”
Nekoliko sekundi tišine, da bi se zaorila salva smeha s povicima “Majstore!!!”,  i ko zna koliko naručenih tura za njegov/njihov sto, a Prvi je za svaku zahvaljivao blagim naklonom i ispijao do dna.
Bio je to Dorćol, koji je “bio”, koga više nema, kad su “udbaši” obavezno svraćali da osluškuju šta koji sto priča, ignorisani od cele kafane, Dorćol, kada se “živelo” za dobru foru, koja se godinama posle prepričavala i postajala “deo” Dorćolske kaldrme…vreme lepše, srećnije, od onog za koje nismo ni slutili da ce doći.
Preko noći.
(Pavlos sa Rodosa)
WEB PREPORUKE

Leave a Reply

Your email address will not be published.