Cilj je bio da se pronađe i ubije feldmaršal Ervin Romel

Eseji, memoari, romani i čitavi naučni radovi su se pisali o borbama na severu Afrike tokom Drugog svetskog rata. O viteškim borbama, pauzama i časnim predajama kako sa britanske, tako i sa nemačke strane, pričalo se po celom svetu.

Koliko je Istočni front bio krvoločan i obojen zverskim zločinima, toliko je ovaj bio obojen nečime što nigde druge se više u tom mračnom periodu čovečanstva nije desilo. Međutim, jedan od takvih nemačkih oficira koji je zapravo zaslužan za velike graške znoje britnaskih vojnika jeste feldmaršal Ervin Romel, poznatiji kao Pustinjska Lisica, koji je kroz jedan veći period zadavao teške muke po afričkom frontu.


Ispred vas je odlomak iz veličanstvenog romana “Lov na Romela” od Stivena Presfilda, zasnovanog na istinitim događajima, koji upravo opisuje svu grozotu, ali izvanrednu različitost borbe od svih ostalih frontova u tom periodu.


Poslednjih meseci 1942. i prvih sedmica 1943. godine imao sam izuzetnu sreću da učestvujem u operacijama iza neprijateljskih linija čiji je cilj bio da se pronađe i ubije feldmaršal Ervin Romel, vrhovni zapovednik nemačkih i italijanskih snaga u severnoj Africi.



Ovu operaciju – izraz „prepad“ nikada nije upotrebljen – odobrio je general-potpukovnik Bernard Lo Montgomeri, zapovednik Osme armije, isplanirao ju je potpukovnik Džon Haket zvani Šan iz Odreda G, a sproveli su je delovi SAS-a,* Specijalne vazdušne službe potpukovnika Dejvida Sterlinga, pojačani pripadnicima neregularnog Prvog razornog odreda, poznatijeg kao Privatna vojska Popskog, kao i oficirima i drugim pripadnicima Pustinjske grupe za daleka dejstva.



Izgledi na uspešan ishod operacije nisu se zasnivali na vatrenoj moći, pošto su najveća upotrebljena vozila bili ševrolet kamioni od tone i po, bez oklopa i naoružani samo protivavionskim mitraljezima kalibra 50 mm marke brauning i bredama kalibra 20 mm, nego na lukavstvu, smelosti i iznenađenju. Pokušaji atentata na Romela izvođeni su i ranije, ali u slabo branjenim pozadinskim oblastima u koje se meta privremeno povlačila radi odmora ili oporavka. Operacija u kojoj sam učestvovao trebalo je da udari u samo srce nemačkog Afričkog korpusa na bojištu.

Ervin_Romel
FOTO: YT Printscreen

Potpuno je ispravan utisak da je ova zamisao rođena iz očajanja. U trenutku prvobitnog planiranja operacije – u leto 1942. godine – Romel i Oklopna armija „Afrika“ upravo su potukli britansku Osmu armiju u nizu bitaka u Libijskoj pustinji. Nemačke oklopne jedinice potisnule su naše tenkove i vojsku širom Libije, preko granice s Egiptom do samih kapija Aleksandrije. Čerčil je upravo bio smenio zapovednike kopnene vojske. U Kairu su se spaljivale knjige šifara. Romel je bio za jedan juriš udaljen od Sueca i naftonosnih polja Bliskog istoka. Rusija se omamljena teturala pod napadom sto šezdeset šest nemačkih divizija.



Ako se dokopa arapske nafte, Hitlerova ratna mašinerija mogla bi da slomi kičmu Crvenoj armiji. Spas se nije mogao očekivati od Amerike. Sjedinjene Države tek što su stupile u rat, a opšta mobilizacija uslediće tek za nekoliko meseci. Saveznici su gledali u oči sveopštem porazu. Da li bi akcija komandosa u severnoj Africi mogla to da izmeni? Mogla bi, verovali su planeri u Kairu, ako se ukloni Romel. Romel je bio srce i duša snaga Osovine u pustinji.

„Švabe nemaju generala koji može dostojno da ga zameni“, rekao je major Džejk Izonsmit, naš zapovednik, govoreći na prvom savetovanju. „Ako njega ubijemo, zver će uginuti.“



Može li ovakav napad da uspe? Mogao bi, i to, paradoksalno, upravo zahvaljujući ličnoj neustrašivosti i smelom stilu komandovanja Pustinjske Lisice. Romel je zapovedao sa samog fronta. Pokazivao je vođstvo odlazeći lično tamo gde je najgušće i ne misleći na sopstvenu bezbednost.

„Romel nije lakomislen“, izjavio je Izonsmit. „On je jednostavno shvatio da je u mobilnom ratu zapovednikovo prisustvo u središtu akcije suštinski važno.“

Ervin_Romel
FOTO: YT Printscreen

Romela je, kako nam je rečeno, među nižim oficirima bio rđav glas da ume nenajavljen da se pojavi na prvoj liniji, da izađe iz svog izviđačkog aviona fizeler štork ili iz ličnog oklopnog komandnog vozila mamut, ponekad iz tenka ili štabnog vozila, a ponekad je čak dolazio i na motociklu koji je zaustavio negde usput. Neretko je izdavao naređenja neposredno zapovednicima pukova, pa je čak ponekad, ponesen trenutkom, lično preuzimao komandu nad manjim jedinicama kao što je pešadijska četa.



Zbog takve smelosti Romel je nekoliko puta za dlaku sačuvao živu glavu. Jednom je slučajno sleteo usred savezničkih jedinica i jedva je uspeo da pobegne dok su mu meci zviždali oko glave. Drugi put je nekako uspeo da izbegne zarobljavanje kad je ostao bez goriva tik ispred granične žice, među vojnicima Komonvelta.

Japanski vojnik se borio još 29 godina nakon što je rat završen

U trećoj prilici spaslo ga je štabno vozilo jednog njegovog generala koji je, oponašajući svog komandanta i učitelja, želeo da ode napred što više može. Zbog svoje poslovične agresivnosti, kako smo se nadali, Romel bi mogao da podlegne iznenadnom napadu. Ako se saveznički komandosi stazama duboko kroz pustinju neprimećeni primaknu nemačkoj pozadini, ako uspeju neopaženo da se provuku napred, ako utvrde gde se Romel nalazi… ako vešta i smela grupa uspe da izvede sve ovo, možda će uspeti da zada udarac koji će izmeniti tok rata.

(Editor.rs)

WEB PREPORUKE

Leave a Reply

Your email address will not be published.