Abortiraj i nećeš nikada izaći iz zatvora

Abortiraj i nećeš nikada izaći iz zatvora


“Dobar dan, želela bih da mi uradite kiritažu”.

“Ne može. Jedino što mogu je da vas pošaljem u zatvor zbog toga čak na nekih 99 godina”.

Ovaj svet nam umire na rukama

Ovako bi u najboljem slučaju izgledao razgovor sa lekarom, ukoliko živite u Alabami, državi čiji je senat odobrio zakon o zabrani abortusa. Da, dobro ste pročitali.

Senat te države usvojio je zakon sa 25 glasova za, dok je protiv bilo 6 ljudi. Pobačaj bi po novom zakonu bio krivično delo i kažnjavao bi se s 99 godina zatvora ili čak doživotnim zatvorom za onoga ko ga odobri ili sprovede.

Zakon o odbrani ljudskog života, HB 314, svrstao bi pobačaj u kategoriju prekršaja prvog stepena, a pokušaj pobačaja u kategoriju prekršaja trećeg stepena.

Jedini izuzeci su slučajevi u kojima je “pobačaj nužan da bi se sprečio ozbiljan rizik za zdravlje majke nerođenog deteta“.

Počelo je.

Polako, s jednom američkom državom, zabrana abortusa je pronašla svoj put. Izmigoljila se iz svih normi i načela koje su ljudima znani i procurila na svetlost dana, tako snažno da ceo svet o njoj bruji. Kako da ne bruji, pitam se, kada su njene razmere toliko opsežne da pri samoj pomsli da se ovo zaista dešava, masu žena preplave strah i gorčina. Evo, ja sam se prva prenerazila, čitajući današnju štampu.

Nadri Petrović kao lek za rak i vakcina koja nema smisla

Ako zatrudnim i ne želim tu trudnoću, ne mogu da je prekinem.

Ako sam silovana. Ako sam previše mlada. Ako nisam spremna, ili prosto ne želim da se ostvarim u ulozi majke – ko me prokleto pita? Ima da rađam ili da robijam.

Sreća, pa u Srbiji ovakva pojava nije uzela maha, iako pojedine struje imaju ogromnu tendenciju da vuku ka ovoj ideji, misleći da čine dobro.

Ne znam samo kome i o kakvom zapravo dobru govore svi ti pobornici zabrane abortusa, kada “odbrana ljudskog života” pre svega u ovom slučaju može značiti propast tuđeg.

Zamislite neku šesnaestogodišnjakinju koja je ostala u drugom stanju i to dete ne želi da rodi dete. Dodajmo da, recimo, nema ni roditelje, a dečko joj je narkomančina, koga uopšte ne zanima bilo kakva briga. Čiji život je tu zapravo ugrožen? Šta će biti sa detetom koje dođe na svet? Šta će biti sa detetom koje je rodilo dete?

Zamislite sada isti scenario, samo je devojčica silovana?

Da li je zabrana abortusa onda odbrana života?

(Uslovna) sloboda govora

Ne mogu da se ne osvrnem na Mirku Vasiljević, koja je izaivala masu komentara pričajući o tome kako žena mora da “ćuti i trpi” i da je to “ključ uspeha”. Pa onda bi trebalo da ćuti i trpi kada je, eto, jedna država rešila da joj jasno i glasno kaže – ćuti i rađaj.

“Odbrana života” prekršila je niz PRAVA na život, do kojeg dolazimo sopstvenim izborima. I nikada neću pristati na to da ne mogu da biram. Ni ja, ni žene širom sveta. Jer, to nije normalno, zdravo i pre svega ispravno.

Onda će se neko napraviti pametan, pa reći – ti nisi humana, ti podržavaš “ubistvo deteta”.

Zapravo, ja podržavam pravo na izbor.

Želim decu i kada bih zatrudnela, ne bih se odlučila na kiritažu. Ne zato što je sad to “dvolično”, da prekinem graktanje odmah – nisam ni ovako sigurna mogu li ih uopšte imati, pa ukoliko bih bila te sreće da zapravo uspem da začnem novi život, ne bih ga odbacila.

Ali, ja imam 28 godina, karijeru, normalan život i pre svega pravo izbora. I niko me ni na šta ne primorava.

(Dunja Čavić)

WEB PREPORUKE

Komentari:

  1. Ako tražite pravo na izbor,izaberite da koristite kontracepciju. U 21-om veku neželjena i neplanirana trudnoća koja se desi jednoj ženi od 28 godina je nepromišljenost i neodgovornost.

  2. Samo bezbrižno. Narodni genije pamti kako su se “rešavale” neželjene trudnoće kroz istoriju. Neće lekari – hoće već neko, ilegalno. Sprintom se cela zemaljska kugla vraća u 14. vek. Realno, ljudski rod i nije za bolje – to što smo uzleteli, delo je tek nekolicine prosvetljenih.

Leave a Reply

Your email address will not be published.